Većkrat vidimo, da posebno mladi ljudi, neke naše riči pišu krivo.

Pogledajmo si kao prvo pri­djeve, ki imaju predmetak ili prefiks „pre-“ i ke neki od nas većkrat ne pišu prema pravili hrvatskoga pravopisa, nego prema pravili nimškoga jezika, ča je krivo. Ako je ča preveć lipo, onda je preli­po a ne „pre lipo“ (zu schön). Ako je preveć veliko, onda je preveliko a ne „pre veliko“ (zu groß). Primjeri u rečenici: To je preteško za nju. Moja prijateljica ima premali stan, zato si iš­će veći. To je predobro, da bi bila istina.

Vokalizaciju, ada prelazak suglasnika/konsonanta -l u samoglasnik/vokal -o na kra­ju sloga ili na kraju riči, ima­mo i kod glagolov, a to kod glagolskoga pridjeva radnoga, koga tribamo za krojenje prošlosti: on je rekao, on je mislio, on je gledao.

Iako se obično veli, da se u hrvatskom jeziku, pak tako i u našem gradišćanskohrvat­skom, sve riči pišu malom početnom slovom, to nije ta­ko. Istina je, da se, za razliku od nimškoga jezika, imenice pišu malom početnom slovom: gimnazija, gostionica, tamburaši, slavistika, harmo­nija. Primjer u rečenici: Lju­di, ki živu uz granicu, se nazivaju i graničari.

U nekom razgovoru sam čula rečenicu: „Došli su pet prijatelji.“ U ovoj rečenici imamo dvi pogriške.

Prva je ta, da uz broj pet gl­a­gol stoji u jednini a ne u množini kako je to u nimškom jeziku. Mora se ada re­ći: „Došlo je pet prijateljev.“ Pravilo naime glasi: Kod broja jedan stoji glagol u N jd. (Jedan prijatelj je došao.), kod brojev 2-4, 22-24. 32-34, itd. stoji glagol u množini. (Dva prijatelji su došli.) a kod brojev od 5-20, 25-30, 35-40, itd. stoji glagol opet u jednini. (Pet prijateljev je došlo.).

U zadnjem broju naše kolumne smo odredili neka pravila, kada je G množine u ženskom rodu kratak.

Postoju ali i imenice, kade si nismo svenek sigurni, je li imaju dugu ili kratku mno­žinu, jer su u našoj književnoj tradiciji potvrdjeni dva obliki. To su npr: dolina — dolin/dolinov, črišnja — čri­šanj/črišnjov, cigla — cigal/ ciglov, divojka — divojak/divojkov, sestra – sestar/sestrov, krajina – krajin/krajinov itd. U ovakovi slučaji se prepo­ru­čuju kratki obliki. Ada, bolje i pravilnije je reći: Došlo je pet divojak. Gradišće je zemlja lipih krajin. Bez mojih sestar ne ka­nim otputovati.

Imenice ženskoga roda na -a (žena, divojka, sestra, študen­tica) imaju u našemu knji­ževnomu jeziku svenek krat­ki G mn. (žen, divojak, sestar, študentic). Npr.: Naučila sam se tu jačku od starih žen u mojem selu.

U hrvatskomu standardu je prepisana dužička množina, ada s dodatkom samoglasni­ka -a (žena, djevojaka, ses­ta­ra, studentica), zbog čega se čuje i u naši govori koč-toč i „Došlo je pet študentica“, ča je krivo. Ova rečenica pravilno glasi: Došlo je pet študentic. Isto tako: U lozi nij preporuč­ljivo djelati bez/prez rukavic. Je moguće da se dite narodi bez/prez ruk i nog?

Imenica očalji je rič, ka ima oblik samo u množini. O ti imenica, ke pripadaju grupi imenic pod zbirnim imenom (Sammelname) pluralia tantum, smo jur pisali u Mjs broj 22. Ustanovili smo, da glagol uza nje stoji svenek u množini, npr. Vrata su otrpta. Nova vrata su bila dost dra­ga, ipak smo si je kupili. Zač ležu škale u vrtu? Moja kćer kašlja i jako ju bolu pluća.

Jezično znanje svakoga pojedinca raste iz dana u dan. Ako si pogledamo kako to funkcionira u nimškom jezi­ku kod nas, moramo prizn­a­ti, da i ta jezik obogaćujemo redovito novimi izrazi. Pred desetimi ljeti nije još postojao izraz Sondierungsgesprä­che. Ili pomislimo sa­mo na vrlo zanimljive izraze kao Ab­wrackprämie, twittern, Hüftgold, fremdschämenili Koma­saufen. Ove riči su prema Welt online na popisu naj­važnijih novih nimških riči, ke su objavljene u Dudenu, a to su samo neke od 5000 novih riči, ke moremo najti u aktu­alnom izdanju Dudena. Pet ti­suć novih riči! A mi se uzruja­vamo, ako čujemo samo jed­nu novu rič, ku do svih dob ni­smo upotribljavali. Kako ćemo obogatiti naše jezično izražavanje, ako za skoro svaku no­vu rič velimo: „To nij po našu!“? 

Kod nas se čudakrat mišaju ove dvi riči, jer su si jako spodobne. Ipak im značenje nije isto, zato moramo njevo upotribljavanje dobro razlikovati. Danas kanimo dati upute (Hinweise) kako se ovi izrazi koristu pravilno.