Va vom novom ljeti/Bog vam daj zdravlje i veselje/I sve ča si od Njega željite/A po smrti dušno zveličenje!
Ovako lipo glasi naša čestitka ili novoljetna koleda, ku smo si do dana današnjega očuvali u mojem rodnom selu Velikom Borištofu. Ako prvi put u novom ljetu stupite u nečiji stan, mu ovako koledate/benčate/čestitate. Drage štiteljice i dragi štitelji, primite i vi ovu novoljetnu čestiku od srca!
Znamo, da se pridjevi razlikuju po rodu (muški, ženski, sridnji), broju (jednina i množina) i padežu (N, G, D…), a denas ćemo si pogledati deklinaciju pridjevov muškoga roda u jednini.
I danas ćemo se još baviti jednačenjem po zvučnosti. U prvom dijelu na ovu temu smo se bavili obezvučivanjem, ada kada zvučni suglasnik nastaje bezvučan. Zato bi sada svakomu od poštovanoga štiteljstva moralo biti jasno, zač se piše Filežac, ali zač Fileška. A isto tako zač je stanovnica Zagreba Zagrepčanka.
U hrvatskom pravopisu, a tako i u gradišćanskohrvatkom, postoji pravilo, ko nam većkrat zadaje probleme kod pisanja. To pravilo glasi: Pred zvučnim suglasnikom se u pravilu more pisati samo zvučni, a pred bezvučnim samo bezvučni suglasnik.
U zadnjem broju Mjs smo si pogledali, kada se kod imenic i glagolov piše glas h. Danas ćemo si pogledati, kada se glas h javlja kod pridjevov (Eigenschaftswörter).
Kod pisanja slove „h“ smo si čudakrat nesigurni, jer tu slovu u naši govori rijetko izgovaramo, svejedno je li se nahadja na početku, u sredini ili na kraju riči. Danas ćemo ponoviti, kade se piše slova „h“.