Kad dani nastaju kraći a noći duže, jedan ili drugi rado prebavi večer na ugodnoj sofi pred televizorom. Ali gdo ne bi poznao situaciju, da ravno onda nima dobre televizijske emisije? Kot garancija za individualnu zabavu su se tako u zadnji ljeti sve već utemeljili takozvani „streaming servisi“, ki obiću gledanje najdražih filmov, serijov i dokumentacijov prik interneta 24 ure, 7 dani u tajednu.
Bež farba nam se na protuliće morebit čini malo fad, ali ona je idealna partnerica svim živim farbam nove modne sezone. Nositi bež od glave do pete je must have protulićne mode. Moramo se ada naviknuti na bež farbu, ar je upravo ona jedan od peljajućih trendov u dojdući miseci. Kad jur pišemo o bež farbi, moramo spomenuti sve nje nijanse, od umazanobijelih prik onih s kafeckim podtonom. To je i karamel pak oni toni, ki idu u suro pak je zovemo taupe. Moderne su sve kombinacije bež nijansov u istom outfitu.
Halo, ja sam bomba zdravlja! Zovem se lubenica, melona, i imam škuročrljeno, a koč nebere i žuto meso! Najt me morete u svakorjački obliki, jednoč sam veća, pak opet manja, škurozelena, marmorirana, ali na svaki način sam slatka. Zvećega se zovem „sugar baby“, ali ako sam žuta, onda „crimson sweet“. Ako vas vrućina omami, ja ću vas ofriškati. Nije čudo: Lubenica je iz vruće Afrike! Rasti more i kod nas, ali samo na lapti, kade je vruće. Ona izgleda kot bomba, a ta bomba je skoro sva od vode! Ako pojimo 100 gramov lubenice, pojimo nek oko 30 kalorijov. Cijela lubenica ima 10% cukora, a ostalo je voda.
Kako da je list zelena? Za to moramo razumiti nešto o svitlosti. Danski fizičar Hans Christian Oersted je vidio, da magnetska igla trza pri nažiganju i ugašanju baterije. Onda je engleski fizičar Michael Faraday otkrio da magnetsko polje stvara i električno polje. Škotski fizičar James Clerk Maxwell je sve znanje o elektricitetu i magnetizmu povezao u teoriju elektromagnetizma. Tako je predvidio postojanje elektromagnetskih valov, ki se gibaju brzinom svjetlosti. Rezultat je elektromagnetsko polje, ko se preskrajno ponavlja i putuje strašno friško. Maxwell je izračunao 300.000.000 metrov u sekundi.
Ste jur kada čuli rič networking? Prlje smo za networking govorili, da išćemo poznanstva. I networking je iskanje poznancev, ali s dodatkom da od ljudi, ke upoznamo, imamo hasni. I tako je rekao dobitnik dvih Nobelovih nagradov, Linus Pauling, da njegov uspjeh bazira na njegovi mnogovrsni kontakti, a stoprv zatim na njegovom znanju i srići. Moramo biti iskreni: Networking je potriban svim! Socijalni kontakti imaju veliku moć. Od ljudi — ako smo naletili na prave — moremo čuti, kade je raspisano ko djelatno mjesto, kakov je ki šef, koliko se plaća za ovo ili ono djelo. Networking nam proširuje horicont i otvara nove perspektive. Moremo se učiti od koga, ki je morebit jur koracao putem, kim kanimo krenuti mi. Zač si ada ne bi poslušali tudja iskustva, da bi si prišporili vrimena i krivo postupanje? Networking nam pruža šansu, da u pravom hipcu naletimo na prave ljude, da bi mogli realizirati vlašće ideje.
Svaki, ki spi u istoj sobi s človikom, ki hrče, će posvidočiti da se hrkanje ne da ignorirati. Komu gdo cijelu noć „pili“ u uho, on se jutro stane iz stelje trudan. Mnogi hižniki su se zbog toga jur svadili! Da nam se to ne stane, moramo u našu spavaću sobu upeljati tišinu.