Ljeti nositi sunčane očalje je obaveza. Uza to su još i modni detalj. To znači, dobro je znati, ki pašu našemu obrazu i ki se najbolje uklapaju u naš stil oblačenja. Naravno da ima prioritet čuvanje od UV trakov. Mi kanimo prepričiti, da sunce škodi našim očimam. Idealno je, da sunčani očalji blokiraju 90% škodljivih sunčanih trakov.
Na današnji dan je mnogo školarov reklo Zbogom školi, učiteljem, školskim tovarušem i družicam. Mnogokrat u našem žitku dajemo zbogom ili ljudem ili situacijam ili okolicam, ar se moramo rastati, iako je to morebit bolno. Ipak sa zbogomdavanjem duševno rastemo. Sa zbogomdavanjem se moramo novo pronajti. Potom nastajemo drugi človik. Mi skrećemo s puta, ki nam je neko vrime bio važan i nas je obogaćivao. Mi moramo dati zbogom prošlomu, ar smo dostignuli mrtvu točku — rien ne va plus — kad ništ već ne ide dalje. Sa zbogomdavanjem priznajemo, da je doba za nešto novoga. To more biti nova škola, početak študijuma, djela, novo prijateljstvo, preselenje u novi stan i mnogo drugoga.
Nije svaka voda u floši mineralna voda. Med vodami postoju razlike.
Mineralna voda dohadja iz podzemnih zviranjkov. Ona putuje kroz različne sloje kamenja i tako sadržava minerale i elemente u slijedi (Spurenelemente). Ona mora biti službeno registrirana. Puni se u floše na mjestu zviranjka. Nje sastojki se ne smu preminiti. Dopušćano je samo dodatak ugljične kiseline (Kohlensäure).
Rekli su mi: „Ne biži za nijednim! Gledaj svakomu u oči.“ Gdo se pred nami pašći, da ga ne bi dosignali, onoga mi ne interesiramo. Nijedan nam nije prijatelj, ki biži pred nami ili za nami. Prijatelj nam je on človik, ki je uz nas. Albert Camus za to ima precizne riči: Ne hodi za manom, morebit te neću peljati. Ne hodi pred manom, morebit te neću slijediti. Hodi uza mene i budi mi prijatelj! Adaptirano na ov citat moremo reći: Gdo hodi za nami, onoga moramo peljati mi, i on će profitirati od nas. Na toga človika se ne moremo nasloniti, ar je preslab.
Flamingoi su lipe velike tropske ptice, poznate po imenu plamenac. Plamenac se zovu zato, kad im je farba spodobna plamenu. Oni živu u Južnoj Ameriki i Afriki, ali i u tepliji mjesti južne Europe i zapadne Azije. Kod Vredena na Nimško-Nizozemskoj granici živi mala kolonija plamenac. To je najsjevernija kolonija na svitu.
Svaki je jur čuo kričati kukovaču, ali kumaj gdo je ovu plašljivu pticu jur vidio. Ako ju je vidio, onda u letu. Tijelo joj je suro, vrat bjelkast, a trbuh bjelkast s črnimi štrafi. Kukovača s 33-imi centimetri nije mala. Ima dužičak rep pak kratke noge. Ona živi 10 ljet dugo. Samo muška kukovača spušća ta markantni glas kukuk. Zbog toga tipičnoga glasa je kukovača dostala latinski naziv „Cuculus“. Nje ime spodobno gluši u različni europski jeziki, cuckoo na engleskom, Kuckuck na nimškom, coucou na francuskom, cuculo na talijanskom i cuco na španjolskom.