Cindrofcem se rugamo, da su britve, ali u ovom članku se nećemo baviti s cindrofskimi britvami. Nećemo se posvetiti ni onomu oštromu nožu, ki mužem brije bradu. Bavit ćemo se britvom, ka nije prava britva, nego fenomen, ki ima posla sa šparnošću.
Dica imaju toliko kondicije, da se nek tako čudimo! Študija je sada otkrila zač. Mišići dice su neizmjerno otporni. Zato su ona kumaj kada trudna, a po športu se prlje regeneriraju nego odrašćen človik. Stručnjaki su izvidili, da ulogu igraju kemijski procesi u cela mišićev, a pritom kisik (Sauerstoff). Dičji organizam naime hasnuje već kisika, a to je uzrok zato, da su dica tako izdržljiva i fit.
Danas je lip dan! U toj rečenici svaki od nas vidi svoj osebujni dan s vlašćimi doživljaji i ćuti. Jedan je jio dobar sladoled, drugi je uživao divnu muziku, a treti je sidio u vrtu med kiticami. „Danas je lip dan!“ svaki od nas more interpretirati na svoj jedinstven način, u skladu s kipi, ke ima u glavi, ke gledaju njegove nutarnje oči. Na temelju vlašćih doživljajev človik ima u glavi svoje individualne kipe, ke more drugim dati na znanje. Ako je šikano opiše, si je drugi more predstaviti.
Duha u univerzumu je šarolika kombinacija vrućega metala, grilanoga mesa i pogorenoga dizela. Uzrok za tu mišavinu duhov su umirajuće zvijezde. A to uopće dobro ne duši, nego smrdi. Ta duha se more dušati po cijelom svemiru, ar svenek se najde ki ta komet ili meteorit, ki stvara smrdljiv prah. Znanstveniki velu i to, da je ta tipična duha vjerojatno baza za najzaranije forme žitka na našem planetu. Te supstancije moremo najti u ugljenu, zemnom ulju, ali i u hrani.
Čitati znači, razumiti riči, ke vidimo na papiru. Razumiti ima posla s razumom. Na temelju našega razuma, si moremo objasniti fakte. Potribno je, stvarati zaključke. Ali kako riči moru dospiti u naš razum? John Locke je jur u 17. stoljeću rekao, da riči, ke vidimo ili čujemo, prouzrokuju ideje u našoj glavi. S idejami je mislio, da u našoj glavi imamo predstave o tom, ča riči reprezentiraju u svitu. A imao je pravo, ar danas znamo već. Prik riči si u glavi stvaramo šeme, mustre, skripte, koncepte ili okvire znanja (frames).
Još u projdućem stoljeću je živio filozof, Paul Grice. On se je posvećivao jeziku. Kanio je doznati, kako funkcionira komunikacija, i to da se razumimo. Grice je bio Englez i je svoja djela pisao na engleskom jeziku. U knjigi Studies in the way of Words su izašli njegovi prikazi o jeziku.