Skoro nemoguće je, da gdo od nas ne pozna Sniguljicu, Črljenkapicu, Ivicu i Maricu ili Trnoružicu. To su povidajke našega ditinstva. Manje je poznato, gdo je pobrao i publicirao te narodne povidajke. Zbirke u dvi sveski Dičje i obiteljske povidajke (Kinder- und Hausmärchen), izašle 1812. i 1815. su publicirali braća Grimm (Gebrüder Grimm), Jacob i Wilhelm Grimm. Dičja fantazija bi bila čuda siromašnija prez ovih nam dragih povidajkov.

Sve već ljudi djela pod uvjeti, ki za njevo djelo nisu povoljni. Amerikanske činovnike negdo svake tri minute prekine pri djelu, je izvidilo sveučilišće University of California, Irvine. Ti podatki sigurno odgovaraju i za nas. Da bi se po prekidu posla človik opet mogao koncentrirati, projde 25 minut. Većina ljudi tolerira prekide, kad druge ne kani razočarati.

Jezuš je umro na križu, a tri dane kasnije se je goristao. To je nevjerojatno, ili? Jezuš je Božji Sin u smislu da je On Bog, ki se je očitovao u ljudskom izgledu (Ivan 1,1-14) On nije samo dobar človik, učitelj ili prorok. Dokazao je to tim, da se je goristao od mrtvih. Po Jezušu moremo upoznati Boga. On je platio za grih, ki nas je odvajao od Boga.

Nije istina, da rane bolje cilu, ako su izložene zraku. Flaster je bolji za brzo cilenje. Tekućina, ku izlučuje rana (Wundflüssigkeit) je najvažnija za proces cilenja. Ona sadrži encime, hormone i faktore rasta — sve, ča je koži potribno za produkciju novih celov. Ako se rana isuši na zraku, celam kože ne stoji na raspolaganje spomenuta tekućina.

Kako bi opisali sebe? Bi povidali o Vašem zvanju ili o Vašem mužu, dici, prijatelji? Bi spomenuli Vaše uspjehe ili neuspjehe, Vaše sanje ili bi govorili o Vašoj prošlosti? Sve to su dijeli Vašega ja. Ali človik je već, nego to, ča djela, s kim živi, kako živi i ča je koč doživio.

Mnogokrat iz dugčasa ili trudnoće nažgemo televizor. Ako prethodno študiramo televizijski program, u kom nam ništ ne nudu, televizor ne tribamo ni nažgati. Moremo se veseliti večeru prez televizije. Drugačije je dobro u mnoštvu ponudov odlučiti se za jednu jedinu emisiju izmed mnogih. Sami sa sobom se moremo dogovoriti, da ćemo potom ugasiti televizor. To moremo gledati i kot mali post za vrime korizme.

I divlje živine, lisica, srna, jelen i zec kašljaju, šmrcaju i imaju hunjavku, velu stručnjaki. Kad u zimi krma nastaje rijetka i kad je jako zima, se iscrpi imunski sistem divljih živin. Slab imunski sistem pogoršava betege, iako živine nimaju onu klasičnu prehladu kotno človik. Kad divlje svinje kišu i kašljaju, se zna da u njevi plući imaju črva, koga su si prisvojile žeralom.

Veli se, da je Gregor Veliki, jednoč papa Katoličanske crikve, sastavio katalog sedam smrtnih grihov: oholost, lakomnost, srditost, nasladnost (Wollust), požrtost, lijenost i nenavidnost. Nenavidnost je tako stara kot človik. To potvrdjuju miti iz starine i pripetenja iz Biblije. Kumaj su Adam i Eva utemeljili familiju, je Kain ubio svojega brata Abela — iz nenavidnosti, ar Bog da je favorizirao Abela. Človik je socijalno biće i svoj žitak prispodablja sa žitkom drugih ljudi. I tako gospa Nenavidić trača s poštarom: „Oooh, poglejte karta iz Dominikanske Republike! Gdo je u onde? Susjedi? Odakle su im pinezi? Ča nisu stoprv pohodili piramide Egiptoma?"

Gdo kani dugo živiti, on triba gajiti svoja prijateljstva. Študija renomiranoga australskoga sveučilišća u Adelaide-u „Flinders University“ je otkrila, da kontakt prijateljem človiku podužuje žitak za 22%. Sastanki s tovaruši i družicami, intenzivni razgovori pak otvorena i iskrena veza prijateljem poboljšavaju psihičko zdravlje i jačaju imunski sistem.