Advenat stoji pred vrati. To je ono vrime ljeta, kad ljudi imaju najmanje vrimena. Onim, kim kronično fali vrime, imaju osebujan jezik. „Friško, moram, pašćiti i stres“ su tipične riči ljudi, ke proganjaju dužnosti. Prez daha nam govoru, da nimaju lazno. Te riči su prave „proganjalice“, s kimi sami sebe stavljaju pod pritisak.

Svejedno, ča kanimo komu darovati, dar neka izazove pozitivne ćuti: veselje, da je ideja ekscelentna, zahvalnost za dobar odnos i zadovoljstvo, s kim će obdareni hasnovati dar. Idealno je, priložiti daru kartu, na koj smo originelno opisali, zbog čega smo se odlučili za prezent.

Kadakoč nas gdo pred svetki prosi, da mu ništ ne darujemo. Dobra je ideja, odlučiti se za milodar nekoj organizaciji, koj človik, ki je odbio dar, redovito šalje potporu. I tako dar, ki zapravo nije dar, nego milodar, dostaje peršonsku notu. Uzato je i karitativan čin. To je već nego dar.

Danas kruh ne cijenimo tako kotno prlje-koč, kad su ljudi i kod nas još gladili. Kusić kruha je človiku mogao spasiti žitak. Jisti žemlju, je bio luksuz. Danas još živu ljudi, ki su pred trifrtalje stoljeća stalno bili gladni. Danas već ne jimo suh kruh. Njega si dobro obložimo. Kruh na masti dica već skoro ne poznaju. Danas imamo toliko vrsti kruha, da nam je teško kod pekara zibrati si najslasnijega. Zdravo je, jisti kruh. U njem je žitak. Bakterije kvasa (Sauerteigbakterien) prouzrokuju, da tijesto zajde.

Kako da ste sada počeli štati ov članak? Vam se je naslov vidio? Svaki pisac ima nek 10 sekundov, da štitelja potegne na svoju stran. Ako je znao formulirati razumljiv, pregnantan naslov, mu je štitelj ostao vjeran. Zato ste sada završili kod mene. Kako ada tekster ili teksterica moru zadobiti štitelja? Kako to djelaju naše novine? Kako bi to mogle dostignuti naše novine?

Jur u 19. stoljeću se je rodila ideja, da se zvanaredne krajine obdržu u svojem prirodnom stanju. Neka bi i buduće generacije imale veselja na lipota prirode. Izgledalo je naime, da ćedu industrijalizacija i človik s njegovim uticajem izmanipulirati površinu Zemlje. Nijedan kamen da neće ostati na drugom. Da človik ne bi mogao sve ishasnovati i poharati, su odgovorni počeli proglašavati nacionalne parke. Nacionalni parki su osebujno lipe krajine, kade rastu rijetke rasline i u ki živu jedinstvene živine. Oni se temelju na ideji čuvanja okolišnoga svita.

Pokidob da je momentano gorivo (Brennstoff) tako drago, vozači, ki su konfrontirani s kupnjom novoga auta, zagleduju za alternativami, pred svim za ekonomičnijimi automobili. Ali kakovo vozilo žere manje benzina na isti broj kilometrov? Hibridna vozila (Hybridfahrzeuge) su zanimljiva alternativa klasičnim automobilom. Cijene nafte/kamenoga ulja (Erdöl) i naftnih derivatov su prisilile automobilsku industriju, da počne razvijati ekonomičnije aute.

Horacije ne troši vrime

„Carpe diem!“ Ishasnuj dan, veli Horacije, čiji otac je bio rob, ki je ali stekao slobodu još prlje nego mu se je narodio sin. Otac ga je poslao u jednu od najglasovitijih škol onoga vrimena. On se nije sramovao svojega siromaškoga porijekla, premda su mu se mnogi rugali. Naprotiv, bio je ocu zahvalan, da mu je omogućio najbolje obrazovanje. Njegova izreka nam je izvrstan tanač, kad kanimo trošiti misli, čine i vrime na nepotribno.   

Plinije otvara orihe

Mnogi muži i žene, ki se natiču za posao, mislu, da pratež razotkriva njevu kvalifikaciju i mnogo veli o njevom profesionalnom nastupanju. Kumaj gdo zna, da je duha najmanje tako važna kotno pratež. Ponekad mala nijansa odlučuje, je li će gdo biti zaposlen ili ne. To more biti neznatan detalj, recimo gesta rukom, intonacija, timbar glasa ili jednostavno duha človika.

Hrabri Ciceron

„Omnium rerum principia parva sunt.“ Početak svega je mali, veli Ciceron. Dobro je sve, ča počnemo, početi s ovom motivacijom. Iako je prvi korak mali, smo krenuli na put i preobrazba je u toku. Ako se kanimo nešto novoga naučiti, ako kanimo spraviti, poboljšati vezu nekomu človiku ili krenuti u smir vlašćega cilja, more ciceronski aforizam biti naš putokaz.

Katonova peršonska marka

Ponekad more biti mučno jutro zibrati si pratež, osebito onda, kad je ormar nabito pun. Pun ormar ne znači, da imamo mnogo prateži, nego prateži, ka je odslužila svoje. I zato je dobro, povrimeno iščistiti ormar. Na temelju nove i prave organizacije, ćemo brže najti pratež za svaku priliku. Mnoge žene si jednoč kupljenu pratež držu na vijeke. Mislu, da će ona opet dojti u modu. Ali kanite zaistinu svenek izgledati kot vuk u istoj prateži? Kusići, ke dvi ljeta dugo nismo nosili, slišu van iz ormara. To godi i nam, a i ormaru.