Elsbeere na nimškom, brekinja na hrvatskom jeziku, a Sorbus torminalis s botaničkim imenom je u narodu poznata i kot lipa elza. U zapadnoj Bečanskoj lozi (Wienerwald) je ona proširena. To je jedinstveno. Škurozeleno lišće brekinje je dva do sedam centimetrov dužičko i špičasto, a na rubu nazupčano. Spodobno je ono javoru (Ahorn). Cvijet i sad brekinje spominjaju na jarebiku (Vogelbeerbaum). Nje sad je zreo u oktobru i bogat vitaminom C.

Protuliće je ovde, i kumaj ka žena ne uživa u tom, da obnovi svoju garderobu. Ali kupovanje nove prateži nastaje sve draže, ar je na svitskom tržišću podražao pamuk (Baumwolle). Garderobu moremo obnoviti i prez ulaganja pinez.
Prvo ćemo isprazniti ormar i ladice. Svu pratež, ku nismo nosili već nego ljetodan, ćemo darovati. Ako je premrazna i znošena, ćemo ju hititi. To morebit gluši nemilosrdno, ali ča nam se jur projduću sezonu nije vidilo, ono je definitivno izgubilo svoju atraktivnost.

I človik je počeo grišiti. Ali s grihom nije upropašćena njegova budućnost. Bog je človiku dao još jednu šansu. I on se more odlučiti za ili protiv Boga. Poslao je na svit spasitelja i otkupitelja, ki bi nosio naše betege i boli. I on je ranjen i raspet zbog naših zločinov i grihov. I na temelju njegovih ranov i njegovoga trapljenja smo otkupljeni. Bog je na njega hitio sve naše grihe. Zato je on „Agnjac Božji, ki odnimlje grihe svita (Ivan 1, 29).“

Longin(us) je ime onoga rimskoga vojaka, ki je probol Jezuševu stran kopljem, dokle je visio na križu. Stroprv u sridnjem vijeku je on dostao to ime. U evandjelji naime nima imena. Longinus je navodno bio nazoči pri križevanju kot stotnik i je po Mati 27, 54 rekao: „Zaistinu, ovo je bio Sin Božji!“ Veli se za Longina, da se je povrnuo i zato ga katoličanska i različne druge crikve poštuju kot sveca.

Klopi kroz već ljet proživljavaju različne razvojne faze, u ki se moraju hraniti s krvlju. Zato oni bodu živine ili ljude. Kad u svojoj slini imaju narkotično sredstvo, ne zamemo upamet, kad nas ti paraziti ubodu. Zato kad sisaju krv i kod drugih domaćinov (Wirtstiere) su morebit pobrali uzročnike betegov (Krankheitserreger), s kimi moru inficirati drugoga domaćina. Betegi kot na priliku lyme borelioza (Lyme-Borreliose) ili meningoencefalitis (Frühsommer-Meningoenzephalitis) su kod nas najprošireniji betegi.

Cvijet pet ran, Jezuševa ili gospodinova koruna, je imenovana ljekovitom raslinom ljeta 2011. Kot pasiflora nam je bolje poznata. Zapravo joj je botanički naziv passiflora incarnata. U nimškom jeziku ju zovemo Passionsblume, a po englesku passion flower. Hrvati pasifloru zovu još i krunica, po našu korunica. Ali ku vezu ona ima s Jezuševom pasijom?

Biblija je puna od Boga nadahnutih riči. U Bibliji Bog podučava človika. Filozofi su si kroz stoljeća stavljali mnoga pitanja o žitku, a Biblija daje odgovore. Mi moremo biti sigurni, da u Bibliji nije falingov. Jezuš je jednoč pitao: „Ča je laglje reći: Otpušćaju Ti se grihi Tvoji, ili reći: Stani se i hodi!?“ (Mate 9, 5). I onda je dokazao, da ima moć oprostiti grihe tim, da je ozdravio kapljom udrenoga. Da su komu grihi oprošćeni ne vidimo vlašćimi očima, ali vidimo, kad gdo more hoditi, ako pred tim nije mogao.

Danas, 8. aprila, imaju god Beata, Walter, Roza-Marija. Na sliki vidimo proroka Ezekijela, čiji spomendan je nedilju, 10. aprila. Godi se u neki mjesti svečuju već nego rodjendani. Tradicija goda potiče iz sridnjega vijeka (oko 1050.–1198. ljeta). Katoličani su si za svoje dite zibrali ime sveca ili svetice, da bi imali patrona ili patronu. Kad su kasnije u reformaciji počeli napadati poštovanje svecev, je ov način davanja imena stoprv tako pravo nastao važan. Svetac/svetica neka dite i čuva, a neka mu služi i kot pretkip u žitku.

Sjeverna i južna Zemljina polutka (nördliche und südliche Halbkugel) su tokom ljeta jednoč već, a onda opet manje udaljene od Sunca. Zemlja se pod nagibom od 23,5 stupnjev obraća okolo Sunca. Iz toga proizlazu četire ljetne dobe. Sunčani traki svenek u drugom kutu dospenu na površinu Zemlje. To prouzrokuje, da je po danu različno dugo svitlo. Oko 21. marca i 23. septembra u dvanaest uri napodne Sunce stoji okomito, vertikalno prema ekvatoru. Na te dane je i na sjevernoj i na južnoj hemisferi 12 uri dugo dan i 12 uri noć.

Štedne žarulje (Energiesparlampen) trošu manje struje, to se zna. Ipak od samoga početka ove nove tehnologije postoju različne primjedbe. Ali od onda je štedna žarulja zdavno preobladala svoje dičje betege.