Mnogokrat iz dugčasa ili trudnoće nažgemo televizor. Ako prethodno študiramo televizijski program, u kom nam ništ ne nudu, televizor ne tribamo ni nažgati. Moremo se veseliti večeru prez televizije. Drugačije je dobro u mnoštvu ponudov odlučiti se za jednu jedinu emisiju izmed mnogih. Sami sa sobom se moremo dogovoriti, da ćemo potom ugasiti televizor. To moremo gledati i kot mali post za vrime korizme.

Koga fascinira „daily soap“ ili druga serija, da ne more prepustiti nijednu, iako se jada, da troši vrime, more kot prvo odlučiti se, da će gledati samo svaki drugi put. Sadržaj će još svenek razumiti, a na dugu ruku ipak šparati vrime.
Večernje visti su mnogokrat uzrok, da uključimo televizor, a potom ne isključimo. Odmah s visti konzumiramo i vas večernji program, svejedno kako dragocjen je. Ako alternativno slušamo visti na radiju ili si je proštemo u internetu, moremo prepričiti, da večernje visti nastanu početna droga večernje nepoželjne televizije.
San pred televizorom nije dibok san. I zato je pogibeljno po napornom danu gledati televiziju za relaksaciju. Čim zaspimo bi televizor morao biti jur ugašen. Timer more prepričiti, da televizor sam sebi povida do jutra. Bilo bi dobro, ako bi svaki tajedan imali barem dva večere prez televizora za druženje uživo s prijatelji, dicom, mužem.