Veli se, da je Gregor Veliki, jednoč papa Katoličanske crikve, sastavio katalog sedam smrtnih grihov: oholost, lakomnost, srditost, nasladnost (Wollust), požrtost, lijenost i nenavidnost. Nenavidnost je tako stara kot človik. To potvrdjuju miti iz starine i pripetenja iz Biblije. Kumaj su Adam i Eva utemeljili familiju, je Kain ubio svojega brata Abela — iz nenavidnosti, ar Bog da je favorizirao Abela. Človik je socijalno biće i svoj žitak prispodablja sa žitkom drugih ljudi. I tako gospa Nenavidić trača s poštarom: „Oooh, poglejte karta iz Dominikanske Republike! Gdo je u onde? Susjedi? Odakle su im pinezi? Ča nisu stoprv pohodili piramide Egiptoma?"

Nenavidnost se ne kaže. To nije za fajne salone. To bi značilo, da je človik nezadovoljan, da se u žitku nije snašao. I tako gospa Nenavidić tvrdi, da je neugodno, nositi Chanel-kostim, da hvala Bogu ne triba djelati posao družice, a još manje bi se ona sjela u Audi-coupe, ar to da je mrazan auto. Kad gdo veli: „Ja sam Ti nenavidan za Tvoju ženu!“, onda on nije zaistinu nenavidan. On nek koketira. Pravu nenavidnost nigdo ne priznaje, a samomu sebi ne, a javno još manje. Izgleda da su nenavidnost i ljubomora oni dijeli duše, za ke se človik mora sramovati. Človik se svenek prispodablja s ljudi, ki sidu s njim u plavčici, s kolegi, susjedi, prijatelji, a ne s aristokrati. Još i svojemu partneru ponekad nešto zavidi. Većina znanstvenikov misli, da je nenavidnost antropološki uvjetovana i da svi ljudi u sebi nosu nje klicu kot jerbinstvo živinskih preocev: I opice se svadjaju za najveću bananu! Osebito u demokracija je proširena nenavidnost. Onde ljudi (bojse) imaju iste šanse, prispiti na vlast, a i nagospodariti si dobrostanje. I zato je človik osjetljiv, kad mu gdo, ki mu je nenavidan, onemogućuje dobrostanje, dobar glas ili uspjeh.

Filozof Immanuel Kant veli, da je nenavidnost prirodna. Dokle je ona motor, pokretač, da človik iskoristi svoje talente, da se obrani drugoga smrtnoga griha, lijenosti, je ona hasnovita. To je bijela nenavidnost, kako velu stručnjaki. Ona nastaje smrtni grih, kad ju človik iživljava, da bi drugomu naškodio, kad se počne angažirati u tom pogledu, da zamuči uspjeh, talente, znanje, dobre čine onoga, komu je nenavidan, da prepričuje, da si objekt njegove nenavidnosti stekne status. Tada stručnjaki govoru o črnoj nenavidnosti. Onda se človik s punim pravom mora sramovati.
Za črnu nenavidnost postoji vračtvo, veli veliki Goethe, a to je ljubav. I filozof Kierkegaard je osvidočen, da je najbolje sredstvo protiv nenavidnosti iskren respekt prema človiku, komu se divi. Človik sa solidnim samopovjerenjem je u stanju podnositi, da drugi imaju talente, ki falu njemu samomu. On se ne prispodablja s drugimi, ar zna, da ima vlašće sposobnosti, na ke more biti gizdav. Ne triba žalovati za onim, ča mu fali, nego biti zahvalan za to, ča ima.
(Agnjica Schuster)