Ste znali? - Lako ćemo prepoznati ponašanje ljudi

Simptomi za neiskrenost

Pogled neiskrenih ljudi putuje. Oni govoru friško i u različni tonski višina. Na stolcu se gibaju najper i najzad.

Pri govoru si oči, usta ili dijele obraza pokrivaju rukami ili drugimi dugovanji. Gusto pomiguju. Flaču si usnice. Jezik rivaju prik zubi. Išću na neprimiren (unangemessen) način tjelovni kontakt s drugim človikom.

Nijedan od ovih opisov nije za sebe znak za laž, ali ako se neki človik pri bezazleni pitanji počne na stolcu nemirno gibati najper pak najzad, je to i te kako jedan od signalov.

Tagovi: 

Ste znali? - Kakovu jupu tribate za zimu?

Zimska jupa sliši najvažnijoj prateži u zimi. I žene i muži se rado zamataju u nju, kad je vani ledeno. Znamda smo se ljetos jur oblikli zimsku jupu, ar su noći nastale jur jako mrzle.

Najstarja jupa je prik pet tisuć ljet stara. Nosio ju je Ötzi, Ledeni človik iz Similauna, a bila je od trave. I Rimljani su jupu poznavali kot dio prateži. Zvali su ju „sagum“ i „trabea“. Razlikovali su med kraćimi i dužimi jupami, ke su bile skrojene u polukrugu. Grki su svoje jupe zvali „chlamys“ i „himation“.

Tagovi: 

Najvažnija pratež za jesen i zimu 2010/11!

Ča nas neka u ovi jesenski dani tepli i čuva od zime? Ljetnu pratež polako stavljamo na stran. Brzo nam je došla jesen, a s njom i hladno vrime. Žarke, kričeće farbe ćedu nam rasvititi škuru jesensku dob. Žive, upadljive farbe, neonske, su takozvani must-have ove sezone. One najbolje djeluju na jednostavnom kroju prez šnikšnaka. Neon-črljeno ili neon-plavo su dost upadljive farbe i zato se kombiniraju nek s črnim, surimi ili bež toni. Te farbe su jur pred 25-imi ljeti oduševljavale na modni pista svita.

Tagovi: 

Ste znali? - Od ritualov profitiramo

Prlje-koč su rituali bili važni za skupno življenje. Po nedilja se je hodilo k maši, jilo se je skupno u isto vrime, a skupno su se dogovarala i odredjivala obiteljska svečevanja: krst, pir, Vazmi, Božić. U medjuvrimenu nam se gubu rituali. To nije samo negativno, ar nam daje i slobode. Ako ćemo, ćemo, ako ne, onda ne. Ali se pak svenek nanovič moramo odlučiti. Rituali su nam bili orijentacija. Sada je sve manje imamo. Rituali su nam mnogo olakšali. Oni su nam strukturirali svakidašnjicu, davali podršku. Nismo tribali premišljavati, kako ćemo nešto organizirati, oblikovati.

Tagovi: 

Ste znali? Zač govoriti već nego jedan jezik?

Europska unija, konkretno Komisija, ohrabruje svoje gradjane, da se uču europske jezike. Neka to oni ne činu samo zbog poslovnoga i peršonskoga mobiliteta, nego i za poticaj sklapati kontakte drugim kulturam, za bolje razumivanje. Europskoj uniji su važni i regionalni i manjinski jeziki, ke govori 50 milijoni ljudi u zemlja članica EU-a. Iako ovi jeziki nisu službeni, su oni ipak dio europskoga kulturnoga jerbinstva.

Tagovi: 

Ste znali? - Otkada pišemo alfabetom?

S grčkim pismom se je alfabet pojavio na europskom kontinentu. Ali alfabet se je razvijao dugo vrime prlje nego su Grki doživljavali svoju zlatu dob.

Prvi, ki su si razvili vlašće pismo, su bili Sumerani (Sumerer) u Mezopotamiji. Njevo pismo se zove klinasto pismo ili klinopis (Keilschrift), ko je postojalo od piktogramov. Ono je slikovno pismo (Bilderschrift). Kusićem trske su je utiskivali u glinene pločice (Tontafeln). Pretpostavlja se, da je klinasto pismo razvito med 3500 i 3000 ljet pred Kristušem.

Tagovi: 

Ste znali? - Ča je in i vridno pinez?

Ziprani, počihani džinsi su trend. Ali ako novi džinsi izgledaju staro, nisu vridni ni fige borove. Boyfriend džinsi imaju muški kroj, širok ili uzak, i se nosu na kuki. Žena svake starosti izgleda u nji hip. Iako su u modi cipeli s visokimi peticami, se ne isplati dati za nje ni cent. Polučižme (Stiefeletten) s komotnimi peticami su bolja investicija. One su se jur lani pojavile. Ljetos nam stoji na raspolaganje još veća ponuda.

Tagovi: 

Zač sv. Ivan Krstitelj ima četire glave?

Na području, ko je bogato arheološkimi artefakti, bi lako mala alabastrena posuda s košćem u ruina sridnjovjekovnoga kloštra bila mogla ostati neopažena. Čim su bugarski arheologi izjavili, da su našli relikvije Ivana Krstitelja, je rasla znatiželja javnosti. 28. julija su pod oltarom bazilike iz 5. stoljeća na otoku Črnoga morja, ki se i zove po svecu, Sveti Ivan, našli relikvijar s košćem, fragmente lubanje (Schädel), obraza i jedan zub. Na tom otoku je bio kloštar, ki je bio posvećen Ivanu Krstitelju.

Tagovi: