Ako se redite na morje, se znamda nećete pitati, ča ćete nositi na plaži. Odgovor je jednostavan: crocsice. Malo je naime trendseterov, ki nisu čuli za „crocse“, gumene cipele/sandale. Čudno izgledaju, ali su osvojili svit. Grubni su i imaju same škuljice. Kot takovi su zapravo mrazni. Rodili su se na karipski otoki 2002. ljeta. Tri tovaruši su plovili jedrilicom po Kariba i sanjarili o tom, kako lipo bi bilo imati cipele, ki se ne fuzaju po mokrom. Prvotni cilj trih tovarušev je bio, da cipeli budu za ljude, ki puno vrimena prebavu na brodu.

Pazite, žepokradljivci! Tako se ne neki mjesti upozoravaju turisti. Putniki su najdraži cilj žeparov, žepokradljivcev (Taschendiebe). Kad oni natovareni s koferi marširaju kroz kolodvore, letilišća ili varoše, im zasidaju kradljivci, ki čekaju na masan plinj (fette Beute). Zato nekate reagirati na one, ki Vas suvaju, pitaju za informacije ili Vas s nečim zamažu. Pazite, ako Vas je gdo naizgled „nenamjerno“ zamazao sa sladoledom ili kečapom. Pazite, ako Vas gdo pita, koliko je uri. Tako bi im mogli posvetiti pažnju, a oni Vam za uzvrat okrasti dokumente ili pineze.

Kad se vani usiganjaju temperature, ki dan će biti vrućiji, nas ne tribaju bockati još i tjelovne kaprice. Ako ipak, ćedu nas sljedeća domaća vračtva sigurno opet ozdraviti. Ona su nam pri ruki, a uzato su i lakocijena.



Sunčana    opeklina

Polašćina: Ocat

Ocat sadrži octenu kiselinu -- jednoga od sastojkov aspirina. On more smiriti boli, upalu i svrbež. Namočite nekoliko listov papirnatih ručnikov (Küchenrolle) u octu i vrzite je na opaljena mjesta. Neka ostanu onako dugo, dokle se ne osušu. Po potriboći ponovite to.



Osip od vrućine

Rimljani su šikano iskoristili kulturna dostignuća onih narodov, ke su osvojili, osobito kulturu Grkov i Etrušćanov. Cvijeće su manje posvećivali bogom, već sebi. U republikanskom Rimu su vojnike kitili vijenci od rož. Rože su bile znak muške hrabrosti, iako su sprvine bile simbol ljubavi i slave. Vijenac od rož nosili su, da bi je ofriškao pri jilu i tancu. Prilikom bakanalijov (Bacchanalien), festivalov vina, ki su bili posvećeni bogu vina Bakusu, su ulice kinčili rožami, još i stelje su si sipali rožnimi cvijeti. Latice rož su stavljali u vino i od njih načinjali žele i med.

Nikada. To nije zdravo. Jasno, to je seksi. Samo za odredjene prilike. Ako žena ima lipe noge. Tako suprotna su mišljenja o tom, je li žene neka nosu visoke petice, šteklje kot velimo. Tajna, zbog čega nije otkrita. Med žen-skimi slabosti su cipeli na vrhu top-liste. Muži nikada nećedu razumiti miljahnu vezu, ka postoji med svakim parom cipelov i njeve vlasnice, a nećedu razumiti ni, zač ih žena nikada ne more imati preveć. Cipeli su jedan od najstarjih ljudskih izumov (Erfindung). Prvo su primitivno izgledali, bili su od trave, kože ili krzna (Fell).

Gdo najde ditelinu s četirimi listi, onoga čeka srića, se veli. To staro vjerovanje ima svoje korene u Irskoj, kade je sveti Patrik uz pomoć trolisne diteline Ircem razlagao Presveto Trojstvo. Još danas je ditelina u Irskoj irsko-keltski nacionalni simbol. Postoji oko 300 vrsti diteline, čije latinsko botaničko ime glasi Trifolium. Sama rič Trifolium asocira na činjenicu da je raslina trolisna. Najti ditelinu s četirimi listi je srića. Kad joj zraste četvrta list, su u samoj raslini mutirali geni. U tom slučaju more ditelina razviti do 18 srcolikih listov (herzförmige Blätter).

Na početku kršćanskoga hištva su partneri rekli DA jedan drugomu i se odlučili ljubiti se tako kot je rečeno u Pjesmi ljubavi (1. Kor 13,4): „Ljubav je strpljiva, dobrotivna; ljubav ne zavidjuje, ne hvali se, ne zvišava se; ne čini, ča se ne dostoji, ne išće svoje, ne razdražuje, ne misli o zlu, ne veseli se krivici, a veseli se istini. Sve podnaša, sve vjeruje, u sve se ufa, sve trpi. Ljubav neće nikad prestati.” Važno je ujedinati se na hijerarhiju temeljnih osvidočenj, na priliku: Nam je srićna familija već vridna, nego karijera u zvanju.

Misec svibanj/maj je od davnine poznat kot misec ljubavi i porukov. Ali u zadnji desetljeći pari sve manje biraju hištvo za oblikovanje njevoga skupnoga žitka. Ča je uopće hištvo? U Starom teštamentu je ono imalo društveno i etičko-moralno značenje. Premda je ono trizno gledano pravno opečaćena gospodarska zajednica, je ono polag Biblije i mjesto ljubavi i strahopoštovanja, kade jedan drugoga obogaćuje.

Bečki Kurier je 30. aprila citirao dugoljetnoga gospodarskoga poslanika Gospodarske komore u Zagrebu, Petra Hasslachera, ki u vezi s Hrvatskom govori o znatnoj korupciji i da će se očekivani pristup Hrvatske od 2012. ljeta odrinuti još dvoja ljeta. To da je nek pravo onim, ki još kanu „sipati pineze“. EU da ne kani akceptirati da u još jednoj zemlji cvate korupcija kako je to slučaj s EU-članicami Bugarskom i Rumunjskom. Na Dan djela, 1. maja su objavljeni podatki o šparnom programu za Grčku. U slučaju da to štima onda je Grčka med prvimi ča se tiče korupcije.