Doba je, Gospodine.

Dugo je bilo ljetno vrime.

Vrzi sinj na sunčane ure,

a na lapte vjetre pusti škure.

Zapovi zadnjoj litinji,

da brzo mora zrejati,

dvimi južnijimi dani

ćeš joj se smilovati,

napuniti plod punoćom,

a vino po zadnji put slatkoćom.

Jeseni se na cesta staju nesriće, u ki su involvirane divlje živine. Osebito guste su kolizije sa srnami, jeleni i divljimi svinjami. Uzrok za to su pokošena polja, na ki su živine izgubile svoje zaviće i prik cest bižu u loze. Uza to si divlje živine zvećega idu iskati hranu, čim se počne mračiti i tako upravo s jutarnjim i večernjim prometom dolazu u dodir. Vozači se zato na pogibelni relacija neka vozu oprezno, svenek neka računaju s tim, da moraju kočiti, zašlajfati se. Neka imaju u viziru rub ceste, i veći razmak najpernjemu autu, da bi mogli reagirati na naglo kočenje.

Naziv ezoterika obuhvaća metode, tehnike i ideologije, ke su na rubu metafizičke filozofije, ada premišljavanja, ko se bavi s natprirodnom dimenzijom. Iako su mnogi pogledi u ezoteriki kontradiktorni (widersprüchlich), jedno im je skupno: Nijedan postulat se ne da ni empirijski (na temelju iskustva), a ni racionalno (na temelju razuma) dokazati, a ipak je zastupan s apsolutnim osvidočenjem.

Ideja da 31. oktobar bude Svitski dan štednje/šparanja, se je rodila 1924. ljeta u Milanu, kad su se na ta dan na 1. Internacionalnom kongresu sastali predstavniki svitskih štednih institucijov, da bi našli izlaz iz krize po Prvom svitskom boju. Oko 350 predstavnikov financijskih institucijov iz 27 zemalj svita se je složilo, da je šparati potribno za razvitak človičanstva.

Buče slišu rodu s latinskim imenom Cucurbita. U kulinarstvu se buče tretiraju kot povrće, ali u botaniki su one jagodičasto sadje (Beerenfrüchte), ar im košćice slobodno ležu u sadovnom mesu (Fruchtfleisch). Buča broji med najstarje kultivirane rasline (Kulturpflanzen). Skoro 10.000 ljet dugo je ona poznata. Buča potiče iz Južne Amerike, a Portugalci su ju u 16. stoljeću donesli u Europu.

Ja sam znala moliti samo očenaše, je jednoč rekla simpatična svetica iz Lurda, Bernadette Soubirous. I zaistinu su očenaši velika dragocjenost Lurda. Pri svi skazanji je Bernardica molila očenaše. Molitva očenašev je nastala u kartuzijanskom redu (Kartäuserorden). U sridnjem vijeku je Crikva proživljavala krizu zbog raskola, takozvane Zapadne šizme. Politika je bilo jedno, a narodna pobožnost drugo. Ljudi su evandjelje nosili u svoji srci i poštovali Jezuša Kristuša i Divicu Mariju.

Farba ognja, a to je črljeno, nam daje energiju, ku si moremo povećati, ako si nažgemo na djelatnom mjestu črljenu sviću. Prostoriju, u koj neka budemo kreativni, ada moremo oblikovati s črljenimi nijansami.

Žuta farba je odgovorna za  pozitivno raspoloženje. Ona podupira zdravlje i harmoničnost. Žute zidi ili firongi slišu u sobe, u ki se družimo s drugimi.

Zeleno nas spominja na to, kako rastu stabalja. Ono je dobro za vitalnost. Zelena farba nas smiruje, ali ona je i prava tankarnica za snagu. Zeleno sliši u sobe, u ki kanimo počinuti.

Zemlja se ne obraća svenek glajno brzo. Ljeti se obraća polaglje, a zimi brže. Uzrok za različno frišku rotaciju je fascinantan, ar je naime jesensko lišće odgovorno za ta fenomen! Ljeti visi lišće na kita stabalj, nad tlom i zato se zemlja polaglje obraća. Jeseni lišće nastaje šaro, ali ono pada i na tla. Onde je ono bliže središću zemlje (Erdmittelpunkt) i zato zemlja rotira brže. To je pojačano tim, da su na zemaljskoj kuglji Zemljine mase (Landmassen) različno podiljene: Na sjevernoj hemisferi je već zemlje, a tako i već lišća.

Pilates je popularna metoda vježbanja. Ona kombinira blagotvorne tehnike opušćanja i športsko-rekreacijske aktivnosti. Vježbe su lakoga do sridnjega intenziteta. Uz vježbe disanja se povećava kapacitet pluć, oslobadja stres pak učvršćuje tijelo. Vježba se zvećega na tlu. Po načinu vježbanja je ov program spodoban yogi.

U vezi s jabukom postoju narodne mudrosti. Ča štima, a ča ne?