Čuda tanačov je, kako imati vrt prez haluge. U praksi se to neće stati. Mora se jednostavno prilagoditi.

Toplo je nastalo i vidim, kako na Instagramu i na susjedstvu opet rovaju u zemlji. Prva simena idu u zemlju, a još su gredice lipo uredjene. Neodvisno od toga, je li su ljudi prik zime prekapali vrt ili samo stavili lišće prik zemlje, sada na protuliće razdrobu zemlju i odstranu lišće i lipo pripravljaju gredice za sitvu. Za sve uredne ljude sigurno najlipši dio vrtljarske sezone. Kot još nije niklo povrće, tako se i haluga još shranja, čuvana u simeni pod zemljom. Ali kako zapravo zahadjati s halugom? Nekoliko tanačov ćemo si pogledati.

Karton i folije – Čini se, da su u online svitu našli rješenje za halugu. A to je karton ili druge folije, s kimi se pokriva tlo, tako da se zadusu sve rasline, ke su do sada onde rasle. Tako se na primjer stavlja karton na travu, a onde se sipa sloj zemlje prik njega. Neki argumentiraju, da je karton vridni materijal mišljen za recikliranje, zvana toga, da se nikad ne zna, s kakovimi tvari se je ov karton zalipio, ada sve to ostane u zemlji, ako se karton potom pod zemljom raspada. Ja sam jur jednoč pokusila ovu varijantu s kartonom i moj problem je drugi. U istom ljetu sam načinila dvi nove gredice, jednoč s kartonom na travu, a prik njega kih 15cm komposta, jednoč jednostavno s debljim slojem komposta (vjerojatno 20-25cm) direktno na travu. „Obična“ haluga se nije na jednoj niti na drugoj gredici probila, ova jako „trajna“ haluga kot na primjer preslica (Equisetum) ili moje prijateljice ječmike (Elymus), medjutim, su našle put kroz zemlju. Karton je nije mogao zaustaviti.

Ovčja i vuna – Isto sam probirala s ovčjom vunom. Ona je prilično čuda zaustavila, ali ako ju morate kupiti, nastane ova metoda brzo prilično draga. To valja i za svakoljetne debele sloje dobroga komposta, ako ga sami nimate.

Živiti s halugom – Ja živim jako dobro sa znanjem, da postoji haluga i da se s njom triba znati baratati. Ča to sad znači? Haluga predstavlja problem direktno kod sitve i osebujno onda, ako haluga brže raste nego to ča ste posijali (dobri kandidati za to: peršin, pastrnjak, ali i mrkve). Haluga obrašćuje male klice povrća, zame im mjesta, svitla i hranjive tvari i obično se klice povrća zgubljaju. Onde se mora odstraniti. Druga je stvar, ako se u augustu med paradajzom pojavljuje zeleni tepih. Ova haluga već nije konkurencija za biljke. S njom moremo biti popustljivi. Metoda, ka za mene dobro funkcionira i ka uprav sada za vrime sitve potisne prvu halugu je tzv. metoda „folišne simenske gredice“. Gredice se jur dva, tri tajedne pred sitvom pripravljaju. Ako je tako suho kot sada, se morebit još i malo zaljivaju. U ovi dvi, tri, tajedni pred sitvom klicaju sada jur prva simena. Ove male klice se moru lako odstraniti. Ovako ste mogli jur jedan prvi dio simena u zemlji „odstraniti“. Pritisak na posijene kulture već neće biti tako visok, a posijene kulture ćedu biti jače od haluge. Ako vas onda još uvik bludi, morate nako pukati.

Tereza Grandić