U cvatućem dijelu vrta se more sada u februaru jur malo ča djelati. Malo o tulipani i snižnica.
Ki redovito čita moju kolumnu, ta zna, da se moja primarna strast posvećuje povrtnom dijelu vrta. Imam jednostavno već uspjeha s njim. Na cvatućem polju je to malo drugačije. Iako mi se jako vidu ovi vrti s jednoljetnimi, gusto cvatućimi kiticami, kod mene to nikad tako gusto ne uspije. Koč i uopće ništ ne uspije i koncem konca sijem opet salatu na to mjesto. Moglo bi se ada reći, da su kitice moja maćava dica: Imam je jako rado, ipak je uglavnom zanemarujem.
Tulipani – Ljetos sam si nakanila, da im kanim posvetiti barem malo već vrimena. Moj prvi čin je veljek bio ta, da sam naše posebno lipe tulipane malo gnjojila sa samlitimi rogi. Ove tulipane jur nekoliko ljet na jesen posadimo. Lani već nisu tako lipo cvali, a rekli su mi, da se cvanje more podupirati stim,da se na jesen ili sada u februaru malo gnjoju. To mi je logično - ovako to učinim i s drugom biljkom s lukavicom, ada s česnom. Sadim ga pred Svih sveti, a sada u februaru će dostati malo friškoga humusa. Ufam se, da ćedu tulipani to tako dobro primiti kot česan.
Snižnice – Drugu kiticu, ku imam sada u zimi osebujno rado, je snižnica (Helleborus). To je vjerojatno zbog toga, jer je imamo jur jako dugo u vrtu i jer nas – iako zanemarena – svaku kasnu zimu vjerno obraduje s črljenkasto-zelenkasto-bijelimi cvati. Čini mi se, da su snižnice prošlih ljet nastale opet moderne. Vidim je u dekoracija na grobi i u moderni vrti, a naravno i oko Božića u stani. Barem u moji krugi je jako moderna. Do sada sam još svaku, ka je bila mišljena kot božićna ili zimska dekoracija, potom posadila u vrt. I ne znam, je li je do moje nešikane ruke, ali samo neke vrsti, cvatu i u vrtu. Osebujno ove jako krhke i fine vrsti, kod mene u vrtu – ako uopće – gonu samo pojedinačno lišće. Stvar je u tom, da nisu uzgojene za našu vanjsku klimu. Slično poznamo od onih malih ruž za Majkin dan ili od ovih sitnih hortenzijov. Otkad sam ovo uvidila, naručimo si uvijek ove „običnije” snižnice i pitamo, je li i vani uspijevaju. Odonda se je i naša gredica snižnic povećala. Jedino, ča me još malo bludi, je lišće. Dokle se snižnice sada gizdavu s velikim brojem cvatov, leži lišće onako sivo-črno na zemlji. I ovde sam se ljetos savjetovala i jur sada poduzela mjere.
Fleke na lišću prouzrokuje - kot je to čuda puti tako - gljiva, ka prezimuje na starom, jesenskom lišću. Na protuliće, kad goni novo lišće, zarazi gljiva i novo lišće. Razlogi za ovu bolest su niske ph-vridnosti u zemlji i konstantno mokro lišće. Zemlju morete naravno vapiti, to će snižnicam goditi. Drugačije ostaje lakši trik. Odstranite prik zime staro lišće. S njim ćete i odstraniti stare gljive odnosno nje špore, a lišće se na protuliće neće moći tako lako zaraziti. U ovom smislu: Na uspješno ljeto s kiticami.
Tereza Grandić