Svaki, ki spi u istoj sobi s člo­vikom, ki hrče, će posvidočiti da se hrkanje ne da ignorirati. Komu gdo cijelu noć „pili“ u uho, on se jutro stane iz stelje trudan. Mno­gi hižniki su se zbog toga jur svadili! Da nam se to ne stane, moramo u na­šu spavaću sobu upeljati tišinu.

Lijenost je manjak volje i ener­gije, da ispunimo svoje zada­će. Ali postoji mali trik, ka­ko se sami moremo nadmudriti i dati na posao. Ako si najper zamemo male ko­rake ili ako veliko djelo po­dilimo u porci­je, moremo smanjiti pritisak, ki je mnogokrat uzrok za lije­nost. Re­du­cirati stres znači, motivirani u relaksiranoj atmosferi obavljati potribne po­sle. Čim za­vršimo jedan ko­rak ili jednu porciju djela, si moremo pofrgunati zasluženu pauzu prelje nego se po­svetimo drugomu dijelu za­da­će. Kad orgulice jednoč svi­raju, ne dura dugo i obavljen je cio posao.

Kako bi se mogli razumiti? Imamo jezik, da se razumi­mo! A ipak se dostkrat u žitku nismo razumili. Razumiti je umjetnost. Ali to ne znači, da ne moremo biti umjet­niki razumivanja. Postoji na­čin, ka­ko bi m­ogli razumiti već, iako nikada nećemo do kraja razumiti svit, druge ljude, a niti nas same. Početo od starogrčkih vri­men mislioci kanu razumiti, kako funkcionira raz­umivanje, i to proces reflektiranja, na či­jem kraju je smisao. Ta proces zovemo grč­kim imenom hermeneutika. Hermeneutika je izvidjanje smisla i bazira na mentalnom diskursu.

Kad otvorimo novine, bi ra­do štali visti. Vist je novin­a, ča novoga, nešto, ča je u gradišćanskohrvatskoj zajednici:

U ženskoj torbi je svega, i nepotribnoga. Zato ju povrimeno moramo spraviti. Ča sliši u nju zvana pi­nez, bankomatske kartice, hen­­dija, vozačke dozvole i ključi?

Rupčaci i vlažni rupčaci: Kad nimamo friške vode da se ope­remo, su oni prava mi­lina. Najbolji su oni za be­bice, ar je moremo upotribiti za sva­ki dio tijela, i obraz.

Emocionalno ćutljiv človik ima divan dar empatije i di­bokoga razumivanja. On se zna zaživiti u emotivno stanje drugih ljudi. Ali mnogokrat dr­uštvo i okolica ćutljivomu človiku predbacuje hipersenzibilitet, da se ponaša kot mimoza, ka sve na zlati vaga važe. D­anas živimo u svitu, ki kumaj ima razumivanje za ranljivoga človika s mekim sr­cem. Ćutljivci su raskričani, da su komplicirani pak da je bolje s takovimi ljudi ne imati clinch. S takovom reputacijom ni ćutlji­vac ne živi lako. Neki od po­znatih ljudi su bili ćutljivi, recimo Einstein, Mar­tin Luther King, princeska Dia­na pak Steve Jobs.

Ako temperature na Zemlji nadalje budu rasle, znamda od 2050. ljeta početo već ne­će biti dost kakaoa za produkciju čokolada. Kaka­ovo stablo (Kakaobaum) — Hrvati je zovu kakaovac — je ugro­ženo. Ono naime more rasti samo u prašuma okolo ekvatora, kade vlada konstantna temperatura zraka, kade je svenek glajno čuda godin, a tim i glajno vlažno.

Vrime darivanja je pred vrati, a fali vam dar za vašu ženu! Skradnja je dob, da se otpravite na put u prodavaonice. Morebit niste sigurni, s čim bi mogli razveseliti va­šu ženu, svejedno je li vam je šohalj­ka/­dra­ga, partneri­ca ili hižna družica. Ako ne znate, čemu bi se veseli­la, se morate baviti s va­šom ženom, da bi vam konačno došao napamet idealan dar za vašu bolju polovicu. Ako odredjen uvjet nije ispunjen, a to je, da ju dobro poznate, nećete riješiti pro­blem dara. Pitanje „ča ću mojoj ženi darovati za Bo­žić“ ide u dibinu, a nije sa­mo“ ću zbogom ča-to ku­piti, da i to obavim“. To je naime pokazatelj, da su vam se ohladile ćuti za vašu ženu.

Kot se približava Božić, sve intenzivnije mislimo na to, ča darovati svojemu mužu, da bi ga razveselili. Koč je to pr­a­vi izazov. Oni, ki su jur dugo u partnerstvu, su vjerojatno jur mnogo-ku super ide­ju ostvarili, a sada im fali inspiracija. Ča bi mu se mog­lo viditi, ča je istovrimeno funkcionalno, praktično i vr­i­dno investicije?

Popularno je zimi krmiti pti­ce i tako pridonašati svoj dio obrambi živin. Ali po­stoju različni pogledi o tom, je li je spametno zimi krmiti ptice. Od krmljenja naime profitira samo šakica ptic, sinice (Mei­sen), zebe (Fin­ken), drozdi (Dros­seln) i sun­čenke (Ro­t­kehl­chen), ada one, ke ionako nisu ugrožene. Uza to se pticam mnogokrat nudi kr­ma, ka im more naškoditi. Pri kr­mljenju moremo gledati divlje pti­ce.