Hrvatski/hrvatski

Iako se obično veli, da se u hrvatskom jeziku, pak tako i u našem gradišćanskohrvat­skom, sve riči pišu malom početnom slovom, to nije ta­ko. Istina je, da se, za razliku od nimškoga jezika, imenice pišu malom početnom slovom: gimnazija, gostionica, tamburaši, slavistika, harmo­nija. Primjer u rečenici: Lju­di, ki živu uz granicu, se nazivaju i graničari.

5 prijateljev ili 5 prijatelji?

U nekom razgovoru sam čula rečenicu: „Došli su pet prijatelji.“ U ovoj rečenici imamo dvi pogriške.

Prva je ta, da uz broj pet gl­a­gol stoji u jednini a ne u množini kako je to u nimškom jeziku. Mora se ada re­ći: „Došlo je pet prijateljev.“ Pravilo naime glasi: Kod broja jedan stoji glagol u N jd. (Jedan prijatelj je došao.), kod brojev 2-4, 22-24. 32-34, itd. stoji glagol u množini. (Dva prijatelji su došli.) a kod brojev od 5-20, 25-30, 35-40, itd. stoji glagol opet u jednini. (Pet prijateljev je došlo.).

Dolin ili dolinov?

U zadnjem broju naše kolumne smo odredili neka pravila, kada je G množine u ženskom rodu kratak.

Postoju ali i imenice, kade si nismo svenek sigurni, je li imaju dugu ili kratku mno­žinu, jer su u našoj književnoj tradiciji potvrdjeni dva obliki. To su npr: dolina — dolin/dolinov, črišnja — čri­šanj/črišnjov, cigla — cigal/ ciglov, divojka — divojak/divojkov, sestra – sestar/sestrov, krajina – krajin/krajinov itd. U ovakovi slučaji se prepo­ru­čuju kratki obliki. Ada, bolje i pravilnije je reći: Došlo je pet divojak. Gradišće je zemlja lipih krajin. Bez mojih sestar ne ka­nim otputovati.

Čuda žena, čuda ženov ili čuda žen?

Imenice ženskoga roda na -a (žena, divojka, sestra, študen­tica) imaju u našemu knji­ževnomu jeziku svenek krat­ki G mn. (žen, divojak, sestar, študentic). Npr.: Naučila sam se tu jačku od starih žen u mojem selu.

U hrvatskomu standardu je prepisana dužička množina, ada s dodatkom samoglasni­ka -a (žena, djevojaka, ses­ta­ra, studentica), zbog čega se čuje i u naši govori koč-toč i „Došlo je pet študentica“, ča je krivo. Ova rečenica pravilno glasi: Došlo je pet študentic. Isto tako: U lozi nij preporuč­ljivo djelati bez/prez rukavic. Je moguće da se dite narodi bez/prez ruk i nog?