Kad kanimo koga batriti, su plitke fraze deplacirane. Danas ćemo predstaviti nekoliko banalnosti, ke ljudi znaju brbljati, kad su perpleksni ili šokirani zbog tuge drugih.

Zač neka ne velimo: „To je jur bilo zač dobro.“ Tim bagateliziramo bol i tugu drugoga človika. Tim mu velimo, da njegov gubitak ili njegova škoda nisu vridni, da se mora žalostiti. Dopustite drugomu imati svoje ćuti. Mi nimamo pravo, da o nji sudimo.

Zač neka ne velimo: „To je bila volja Božja.“ Človik, ki trpi, bi mogao imati ćut, da mu kanimo oktroirati vjeru u trenutku, kad vjerojatno najveć dvoji u Boga, a to nije ugodna ćut.

Človik je hasnovao kvas prlje nego je znao pisati. Iz hiroglifov znamo, da su stare egipćanske civilizacije hasnovale kvas i proces fermentacije za dizanje tijesta, i to još pred 5.000-imi ljeti. Pravoda, onda još nisu znali, zač se tijesto polako diže. Vjerojatno su kemijsko djelovanje kvasa gledali kot misteriozan fenomen. Kvas, ki je spomenut u Bibliji, je bio mehko tijesto, ko se je čuvalo od jedne do druge pečnje kruha. Mali dio toga tijesta se je hasnovao, da se more zamisiti novo tijesto za kruh.

Dijamanti su jur stoljeća dugo simbol za čistoću, vječnost i kot statusni simbol zakorenjeni u kultura širom svita. Ta status si je dijamant zaslužio zbog svojih fizikalnih svojstav, ka su ljudi jur zdavno prepoznali. To su nevjerojatna tvrdoća, postojanost, rijetkost, visoka prozirnost i bistrina ovoga minerala. 

Ali dijamant nije vječan. Moremo ga lako zničiti, premda je najtvrdji mineral na Zemlji. Ako udrimo po njem bačićem, će puknuti ili se zmrviti. 80% od ukupno iskopanih dijamantov se hasnuje u industriji, a samo 20% dost visokoga kvaliteta za izdjelivanje nakita.

Sirotice, ljubičice, jaglaci, rožine latice i drugo cvijeće se kandiranjem pretvara u slatku dekoraciju na torta ili kot dar dragoj osobi. Najbolje je, da tu dekoraciju moremo pojisti.

Prlje nego počnemo kandirati, ćemo latice pažljivo oprati i im se dati osušiti. Istući ćemo bjelance u snig i kistom/ pinzlom tanko premazati suhe cvijete. Zatim ćemo pažljivo posipati latice cukorom u prahu, koga smo prosijali kroz sito. Višak cukora ćemo otresti i ostaviti cvijet, da se suši nekoliko uri.

Protuliće prirodi vraća lipotu i šarenilo, dobre duhe i lipe cvijete, ki su raštrkani po loza, sinokoša i vrti. Na kraju duge zime žarko iščekujemo protuliće. Kadakoč rado posežemo za različne čaje od cvijetov, ki su cvitali u pro­tuliću. Neke cvijete hasnujemo i u kulinarstvu, da obogatimo ukus jilišev ili da dekoriramo slastice.

Za dijamante je dosad valjala jednostavna formula: Čim jasnije svitljucaju, tim dragocjeniji su. Osebujni egzemplari iz australskoga rudnika Argyle su svitloružasti i čuda dragocjeniji nego obični, ar su jako rijetki. Ča se tiče cijene, se moru miriti s Rolls-Royceom.

Svako ljeto se oko 60 ovih ekskvizitnih kamenov u črni  škatuljica šalje u Perth, Hongkong, London, New York i Genf, kade se licitiraju na aukcija. Cijena je u prispodobi s običnimi dijamanti ogromna. Jednokaratni ružasti dijamant, ki je težak 0,2 grame, je momentano vridan 315.000 eurov u prispodobi s bijelim, ki stoji „samo“ 15.000 eurov. Uzrok za to je, da je hautevolee svita za sebe otkrio te precioznosti. Promiji kotno Victoria Beckham ili Jennifer Lopez se kinču s takovim nakitom. Poželjenje svitske šikerije za ružastimi dijamanti raste u toj mjeri, u koj raste njeva cijena. Svoju osebujnu farbu dijamanti imaju zbog nepravilnosti molekulov ugljika (Kohlenstoff).

Vazam znači: Kamen je odstranjen, tako da je put u novi žitak slobodan i rasvićen. Bog sam je odvalio kamen s groba, u kom je bio zaprt Jezuš. On i nam odvaljuje kamene, ki nam teško ležu na srcu. On veli: Obrni oči prema vazmenoj  svići, ka Ti rasvićuje put u novi žitak.

Svaka teškoća u mojem žitku je kamen, ki ima ime. Bog mi odvaljuje kamene i vazmenom svićom rasvićuje put u bolji žitak. Vazam znači: Novi žitak počinje, u kom nije kamenov. Kad se na protuliće zbudja priroda, se i mi smimo obnoviti s njom. Mi od sada smimo živiti žitak prez kamenov. Bog nam je odstranjuje i nas poziva na novi žitak prez tereta. Mi se smimo ufati u Boga, u svemogućega Stvoritelja svita, ki nas pelja kroz ovu suznu dolinu držeći nas za ruku.

Slatki grih nije tako grišan kot se misli. Mi smimo uživati u čokoladu kot i u činjenici, da tako doprinašamo vlašćemu zdravlju. Naravno je važno paziti na kvalitet čokolada, koga kanimo jisti.

Bilo je zaran jutro, kad su se Marija Magdalena, Marija Jakova i Salome tužne otpravile k Jezuševomu grobu. One su bile Jezuševe družice i vjerovale su njegovim ričam o kraljevstvu Božjem. One su bile uza njega, kad je umro na križu. Sada im je još preostalo samo, da ga namažu i mu tako iskažu svoje poštovanje. Ali na putu k njemu u grob je nje mučilo pitanje, kako ćedu odvaliti kamen od vrat groba. Kamen je težak, a žene ga kumaj moru odstraniti. Neka kamen prepriči njev pristup Jezušu?

Vazmeni dogodjaji Kristuševoga žitka su se odvili u okviri stare židovske Pashe. Jezuš je svečevao svoju vazmenu vičeru, proživio svoju muku i smrt i doživio svoje goristanje za vrime toga židovskoga svetka. On je tomu svetku dao i konačan smisao. Dao mu je novu perspektivu, ka dosiže sam prag vječnoga života.

Židovi su svečevali Pashu 14. dana miseca nisana. Bio je to sedmi misec židovskoga kalendara, ki odgovara našim misecom marcijušu i aprilu. U Crikvi se prvo vrime Vazam nije svečevao u svi kraji jednako, ali svenek u vezi sa židovskom Pashom. Koncil u Niceji je 325. ljeta odredio datum Vazma. Tako ga danas svečujemo na nedilju po punom misecu, ki prati protulićnu ravnodnevnicu, ekvinocij. Vazam je ada med 21. marcijušom i 25. aprilom.