Ako se pitamo, ča najvećkrat ide kroz naše ruke, moramo priznati, da su to pinezi. Ništa na ovom svitu nam nije potribnije, nego pinezi, ako mislimo na materijalnu komponentu žitka. Zato ćemo se baviti nekimi činjenicami, ke se tiču pinez.

Pineze su si izmislili stari Grki. Prve kovanice (Münzen) su se pojavile oko 600 ljet pred Kristušem u današnjoj Grčkoj i od Grkov naseljenom području u Turskoj. Osnovna ideja je bila, da se dugovanja već ne zaminjuju, nego plaćaju kovanicami.

Kad je 1661. ljeta Švedska kot prva zemlja Europe stavila u opticaj banknote, su Kinezi jur imali 1000-ljetnu povijest papirnatih pinez. Ali oni nisu hasnovali pravi papir za novčanice. Svoje banknote su načinjali od kore driva, konoplja (Hanf) i krplja, da se ne bi čihale, nego da bi duglje držale. Spodobno se postupa i danas. Moderne banknote, na priliku euro, se načinjaju od pamuka (Baumwolle), točnije rečeno od kratkih vlasićev simenja pamučne rasline.

Mnogi ljudi se tužu, da još i na vikend nimaju lazno, da se odmoru. Je li će na vikend biti vrimena za počivak, se odlučuje jur pandiljak, šest dani pred vikendom. Gdo se na početku tajedna ukunja, on zadaće riva od jednoga dana na drugoga. Čim je pred vrati vikend ni perfektan menedžment ne more činiti čudesa. Tako se ne da staviti kvačica pod zadaće i završiti tajedan. Bolje je zahustiti se pandiljak kotno da ćedu srijeda i četvrtak ispasti.

Mnoga zvanja su nastala s razvitkom kompjutora i interneta. Jedan primjer je webmaster. Webmaster je spočetka nosio glavnu odgovornost za web stranicu. Djelomično je to i danas tako, ali kadakoč webmaster preuzima odgovornosti i za server. Web server je računalo, na kom su smješćene web stranice, da bi bile dostupne na internetu. Webmaster more biti odgovoran i za administraciju odredjenoga projekta u internetu. Gdo ima vlašću web stranicu je po toj definiciji i webmaster. Webmaster more biti i žena.

Otkad postoji internet, se već-ki teksti širu s razantnom brzinom, zvećega na engleskom jeziku. Jednoga od tih tekstov s kultnim statusom sam za Vas prevela. Pisan je u obliku intervjua.
Sanjalo mi se je, kako tukljam na božji vrati: „Imaš lazno, Gospodine?“
Bog se je smijuckao. „Moje vrime je vječno. Reci.“
Nato ja: „Ča Te kod ljudi najveć čudi?“

Čitajte povidajku Karla Heinricha Waggerla, ki je tajnu Jezuševoga otkupljenja utkao u božićnu povidajku.

Čim je Jožef doznao u sanji, da sa svojom familijom mora pobignuti pred Herodešovom zloćom, je u toj sudbonosnoj uri andjeo zbudio i oslicu u štali. „Stani se!“ joj je zapovidao. „Ti smiš Divicu Mariju skupa s Gospodinom nositi u Egiptom!“ Ali oslici se to uopće nije vidilo. Ona nije bila jako pobožna oslica, nego tvrdoglava po naravi. „Ča to ne moreš obaviti sam?“ pitala je mrzovoljno. „Ti imaš bome kreljute, a ja sve moram vlići na svojoj puklji!“ Zač pak veljek u Egiptom, u takovu daljinu?!“ „Sigurno je sigurno!“ rekao je andjeo. To je još i oslici bilo jasno.

Teško je, svaki dan odvojiti vrimena za molitvu, meditaciju ili čitanje u Bibliji. Iako se za advenat veli, da je čas tišine, ga doživljavamo kot vrime najveće hektike u ljetu. Obavljati moramo jedan termin za drugim. Sve se neka još ljetos završi. S kršćanskim razumivanjem adventa i iščekivanjem Jezuša Kristuša se to ne poklapa. Kako bi ada mogli uskladiti te dva ekstreme i prem toga dojti do nutarnjega mira?

Kada ste po zadnji put poiskali neko sveto mjesto? Kad idemo kupovati i bižimo od jedne prodavaonice u drugu, od jednoga termina do drugoga, zač pak med tim ne stupiti u crikvu i odahnuti nekoliko minut? Na kupovnu listu ili listu zadać si moremo zapisati: Poiskati sveto mjesto! Uživati osebujnu atmosferu, predati se tišini i kontemplaciji, nam more preminiti poglede.

De Maria nunquam satis — o Mariji se ne da dost govoriti, se je mislilo u davno prošli časi. Marija si je zaslužila, da se bavimo s nje ličnošću. U njoj moremo usidriti našu vjeru. Nijedan človik pred njom i nijedan človik za njom nije Boga doživio na spodoban način. Marija nije čisto obična židovska žena, nego jedinstvena. Marijinu vjeru danas ne moremo potpuno rekonstruirati, ali znamo, da je bila apoliptičarka, a to znači, da je iščekivala dolazak Boga, ki će preobraziti grišni, zapušćani svit. U Magnificatu Marija entuziastično i strastveno opjevava milosrdnoga Boga. Magnificat je himna, u koj se Marija veseli, da će postati Jezuševa majka. Jezuševo prijeće je za nju pelda, kako Bog zvišava ponizne, a ponizuje ohole, moćne i bogate. U Magnificatu Marija veli, kakov uticaj Bog more imati na človičji žitak. U Magnificatu vidimo, kako je Marija ispunjena Božjim duhom, ar iz svega srca spiva hvalu Gospodinu.

Branša diskonterov je u trendu današnjega vrimena. Uzrok za to je recesija. Ali konzument triba otvoriti oči prlje nego kupi neku akcija. Dandanas potrošači kanu i moraju šparati i gledati na povoljne cijene. Trgovci na veliko kupuju posebne artikle, ke trgovci na malo već ne moru prodati. To nisu manje vridna dugovanja. Obično su iz insolvencijov ili iz viška produkcije. Zato recimo u takovi prodavaonica moremo kupiti božićne kuglje u protuliću. Trgovine s posebnimi ponudami (Schnäppchenmärkte) se ne redu po sezonski produkti.

Reklamni slogan „Geiz ist geil!“ je popularan. Osebito sada kratko pred Božići mnogi ljudi išću posebne akcije, povoljne ponude, a prodavaonice je i nudu. Ali veliko je pitanje, je li se zaistinu isplati kupovati onda, kad ponudjači vabu ljude? Kad se dugovanja nudu lakocijenu, se je pri produkciji vjerojatno šparalo. Još i organizacija konzumentov, ka ispituje potrošna dobra (Konsumgüter), i to Stiftung Warentest, opominja, da konzument neka pazi. Testirači su kod mnogih diskontnih produktov našli manjkav kvalitet. Deviza „lakocjenu i kvalitetno“ mnogokrat ne štima. Samo četvrtina svih ponudov je zaistinu kvalitetna. Zato je bolje odlučiti se za kvalitet i uložiti malo već pinez, nego investirati krivo.