Čim vrime nastane jesensko, i komarom nastaje premrzlo, da bi nas napadali. Mnoge živine se pripravljaju na zimski san, a ča djelaju komari? Mužjaki ne doživu zimu. Oni umru jur na jesen. Oni nas ni ne trapu. Ženke su one furije, kim je potribna naša krv za podmladak (Nachwuchs). One su u stanju prezimovati.

Za sociologe je domovina već nego samo odredjeno mjesto. Za nje je domovina ili zavičaj:

   1. Savez unutar od­redjene zajednice. To je recimo hištvo, to je fara, to more biti i tamburaško ili ognjogasno društvo.

   2. Varoš, zemlja, potok, brig, ada tipičan oblik neke regije.

   3. Vlašći status, ada ono, ča je gdo dostignuo u žitku.

Kot dici nam je majka govorila: „Oblici se teplo, da se ne nazimiš!“ „Neka pojti van s mokrimi vlasi, da ne obetežaš!“ Je majka imala pravo? Nje tanači nisu znanstveno dokazani. Prehladu naime prouzrokuje virus. Znanstveniki, ki na polarni štacija is­traživaju, se kumaj nazimu. Uzrok za to je, da je u polarnom ledu virusom prezima. Da zima i vlaga narušuju otpornost i da človik laglje obe­teža, ostaje špekulacija.

Takozvani obrazovni kanon (Bildungskanon) su „must knows” društva. Konkretno, moramo znati imena saveznih ministrov? Je potribno, da smo čitali Goetheovo­ga »Fausta«. Obrazovni kanon je mirilo za zna­nje, ko nam je potribno u društvu. To je znanje, ko se odnosi na kulturne vridnosti. Rič „kanon“ potiče iz hebrejskoga jezika i znači „mirilo“.

Prvi kanon, ki je na­i­šao na relativno široku ak­ceptanciju, je sastavljen još u antiki. U rimskoj dobi razvio se je koncept 7 slobodnih umjetnosti („septem artes liberales“), od kih su gramatika, retorika i logika činile tzv. trivium, a aritmetika, ge­ometrija, astronomija i muzika kvadrivium. Ti predmeti su zvećega sa­či­njavali većinu sridnjovjekov­no­ga obrazovanja s naglaskom na humanističke znanosti, ada one discipline, ke proučavaju človičje bivanje analitičkimi, kriti­čkimi i misaonimi metodami.

Kadakoč se razjada šef, koleg nas broji med svoje neprijatelje, a naš partner nas srdi­to gleda. Ča se je nek stalo? Smo znamda hasnovali krive riči, da se je konfliktni pote­n­cijal najednoč ispraznio. Za to, kako prepričiti, da koga ra­nimo verbalno, postoju triki.

Sada se moremo diviti još zadnjim lilijam/ale­lujam/ gladiolam u vrtu. One slišu med najkrasnije cvijeće. Ne samo da su u vazi majestet­ske, nego i na gredica u vrtu načinjaju dobru figuru. Plemenite gladiole su okolo metar visoke i još više. Raznovrsnost farbov je impozantna. U svi spektralni nijansa nas one fasciniraju. Bezbrojni cvijeti, kadakoč ih je 28 na dužičkom cvatu (Blütenstand) spodobnomu klasu, se otvaraju jedan za drugim, tako da raskoš moremo uživati dugo vrime. Ovisno o tom, kada su lilije zasadjene, one cvitaju od julija ča do oktobra. Optimalno vrime za sadnju je od konca aprila do junija. Ako recimo od aprila sva­ke dva tajedne sadimo nekoliko lukacev, moremo prik du­že­ga vrimena uživati njeve lipe cvijete. Ime gladiole potiče iz latinskoga jezika.

Distanca i blizina su važne u komunikaciji. Sigurno poznate ljude, ki Vam se znaju preveć približiti. To je neugodno. Dobar komunikator drži pravi razmak. Samo ta­ko je moguće svojemu razgovorno­mu partneru iskazati potriban respekt i skrbiti se za ugodnu atmosferu.

Sophronius Eusebius Hieronymus je latinsko i nimško ime za Jeronima, ki je bio Hrvat i učan človik. Englezi ga zovu Jerome. To ime je kod nas dostao sir. Mnogobrojna djela, med njimi Bibliju, je Jeronim preveo iz grčkoga u latinski jezik. 30. septembra mu Crikva svečuje spomendan, a prevoditeljIce ga svečuju kot svojega patrona. Du­ga ljeta je Jeronim živio u pustini. Pustenjačka situacija Jeronima je dandanas poznata svakoj profesionalnoj prevoditeljIci. Daljnja paralela je i njegova raskinutost med različnimi zemljami i kulturami.

Jur 1991. ljeta je krovni savez svitskih prevoditeljev, Fédération Internationale des Traducteurs (Fit), 30. septem­bar proglasio Internacionalnim danom prevoditeljev. Na ta dan se prevoditelji tradicionalno spominjaju prevoditelja Biblije, sv. Jeronima, ki se po latinsku i ni­m­šku zove Hierony­mus, a po englesku Jerome. Njega vidi­mo na sliki. On je prominentna ličnost u povijesti translatologije, ar sliši med prve genijalne prevoditelje. Pr­vo je preveo Bibliju iz grčkoga, a kasnije i iz heb­rej­skoga jezika u latinski jezik.

Za male jezike u industrijski zemlja, kot su na priliku ladinski u Južnom Tirolu, srp­ski u istočnoj Nimškoj, slovenski ili hrvat­ski u Austriji, se na političkoj razini mora sve poduzeti, da bi se relansirali i jačali.

Kad neki manjinski jezik skrsne, to nije prirodan proces. Njega je človika prouzrokovao, a zato je ta proces i r­e­ver­zibilan. Ako se za neki manjinski jezik ništ ne poduzima, će izumriti. Sta­vlja se pitanje, je li je to fer. Da mladina svenek rado prelazi na većinski jezik, je činjenica.