Za WHO ili Svitsku zdravstvenu organizaciju je 7. april osebujan dan. 1948. ljeta je stupio na snagu nje ustav (Verfassung). Kratica WHO znači World Health Organization. 193 zemlje svita su učlanjene u toj organizaciji, ka svoje sidišće ima u Ženevi (Genf). Ona ima zadaću skrbiti se za zdravlje svih ljudi ovoga svita. Konkretno to znači, da poduzima sve njoj moguće mjere protiv betegov, ki se moru prenašati. To su Aids, malaria, Sars ili gripa.

Kako ćemo konačno početi obavljati posle na vrime? Protiv kroničnoga odgadjanja obavezov postoji nekoliko jed­nostavnih trikov, ke svaki more slije­diti. Oni nam mo­ru znatno popravi­ti način, kako će­mo bolje hasnovati svoje dragocijeno vrime. Iako smo svi različni, ali s vrimenom i obave­zami se u većoj ili manjoj mjeri svaki od nas bori. Na djelatnom mjestu nas gonu termini, nepregledna rijeka e-mailov i potribovanja kolegov. Mnogim se situacija ne popravlja ni do­ma, kade se moraju konfrontirati s problemi, ke nosi obiteljski žitak.

Ne prosi svaki človik rado. Prošnju bi drugi mogao odbiti. Zato mnogokrat prošnju ne formuliramo optimalno, ar unajper očekujemo negativan odgovor: „Vjerojatno n­i­maš vrimena, ali…“ „Vjerojat­no potribujem preveć, ali...“. Tim relativiramo šansu na pozitivan odgovor. Bolje je da prošnju formuliramo neutralno, tako da človik, od ko­ga si kanimo isprositi po­moć, ima slobodu reći da ili ne. Kadakoč drugi prošnju igno­rira, kad ne zna, kako važno je prositelju, da mu ispuni pr­ošnju.

Jad nije problem, nego najbo­lji pokazatelj za to, da moramo mobilizirati svu našu sn­agu, da bi postignuli rješenje problema. Mnogokrat ljude bojkotira skrb, da srditost more pro­uz­rokovati konflikt. I tako požrknu svoj jad. Ali važno je zna­ti, da kazati jad daleko nije tako pogibelno kotno potisnu­ti ga. Jad naime človika more tako iscrpiti, da izazove burn-out, depresiju pak još i kronične betege, za ke nijedan vr­a­čitelj ne more najti organske uzroke.

Čim starja su pisma, tim te­že je davati odgovaranje. Po­čnite veljek danas odgovarati poštu odmah. Istraživanja su pokazala, da človik ima najbolje ideje za odgovor veljek po prvom čitanju pisma. Ne­ka ima prednost ono pismo, ko je danas došlo. Čitajte svu poštu, i reklamu, ali na pisa­ći stol neka dospene samo ono, ča je bitno. Skinite van iz pr­o­spektov ili časopisov samo one strani, ke su važne. Sve drugo sliši u smeće. Ako po­šiljatelj nije spomenuo ime, je to znak, da pismo sliši u smeće. Tako moremo sma­njiti 90% pošte.

Izbor praha za pranje rubi ovisi o osobni prioriteti. I prahom i gelom ćedu rubi nastati čisti, iako svaki ima od­re­djene preferencije. Prah je klasičar. Gel se lako rastvara i zato se preporuča za brze programe na niski temperatura pak i za tretiranje tv­r­dokornih flekov pred pranjem kot i za ručno pranje.

Zapravo nije potribno dodavati deterdžentu omekšivač (Weichspüler), ar prah za pra­nje rubi ga jur sadržava. Ipak postoji razlika med pratežom, ka je o­prana uz dodatak ome­k­šivača i one, ka je oprana prez njega. Uz doda­tak omekšivača je pratež glatka i meka, laglje se tig­la i du­g­lje izgleda kot nova.

Vjeruje se, da se je od gigantskoga glečera Jakobshav­na u Grenlandu 1912. odlomio ledeni brig, ki je udrio u Titanic. Jakobshavn je momentano najbrži ledenjak na svitu, velu glaciologi. Lede­njaki se općenito gibaju ili kližu zbog gravitacije i nutar­njih deformacijov leda. Led se lako lomi. Čim deblji je led, tim veći pritisak postoji na njega i ledenjak se počne kli­zati. On se kliže po terenu, na kom je nastao. Kot se pritisak povećava na ledenjak, tim već se tali led.

Još u 19. stoljeću su metode, kako su žene prale rubi, bile skoro onakove kot one starih Grkov i Rimljanov. To znači, jako starodavne. Žene su namakale rubi u vodi, ribale su je i os­tavljale na suncu, da bi izbilili. Pritom su im pomagali ribež pak sapun, a kasnije soda.

Slijedi prankljov na autu ve­lu, da četiri palci slišu mački, a pet palcov takozvanoj „Martes foina“, a to je kuna. Svako ljeto kuna na početak protulića razjada mnoge autovozače.

Dugo se je držala fama, da kune volu duhu gumija i zato da grickaju kabele od gumija, ke mnogokrat i pregrizu, a pak auto neće štartati. Ali biologi su po nalogu poznatih producentov autov izvidili, da kuna pogrize kabel zato kad je jadovita. Nju razjadaju duhe, ke su druge kune ostavile na autu.

Poznati danski filozof i teolog Kierkegaard je rekao, da je prispodabljanje konac sriće i početak nezadovoljstva. Zač nisam i ja tako lipa kot stilska ikona šezdesetih ljet, Audrey Hepburn? Zač nisam i ja ta­ko spametna kot Albert Einstein? Zač nimam i ja toliko uspjeha kod mu­ži kotno Gabika, a zač kolegica Evica već zasl­u­žije nego ja? Ljudi se pri­spodabljaju s drugimi. Oni prispodabljaju aute, plaće, atraktivnost, elo­k­ventnost, a pak još i svoj izgled s drugimi mu­ži i ženami. Prispodab­ljanje je važno, da bi se človik mogao orijentirati u svitu. Drugačije naime ne zna, da je je pri 1,70m veličine preveć imati 120 kil.