Produktivan način, kako premišljavati o projekti i organizirati je, a pritom uz minimal­no vrimena ostvariti maksimalne rezultate, si moremo odgledati od svakidanjih situacijov.

Projdući put smo rekli, da se partneri moraju prilagoditi jedan na drugoga, druga­čije ne more funkcionirati nje­vo partnerstvo. Ako se svenek nek jedan podredjuje drugomu, sistem ne more funkcionirati, a pak izbusne kriza. Človik prem svega ne smi zabiti na svoje potriboće i na svoje individualno „ja“.

Bezbroj Jezuševih slik visi u crikva. Ali to su iz fantazije velikih umjetnikov naslikane slike. Sada grupa španjolskih arheologov misli, da su našli jednu od najranijih Jezuševih slik.

U nekoj misterioznoj egipat­skoj grobnici iz šestoga ili sedmoga stoljeća su arheologi uz druge slike našli i sliku, na koj je prikazan mladenac s rudimi vlasi, ki nosi tuniku i daje blagoslov. To bi mogao biti jedan od najranijih prikazov Jezuša. Arheologi su morali odstraniti već ne­go 45 tonov kamenja, da bi mogli dospiti u grobnicu i otkopati Jezuševu sliku.

Glavna teza psihoanalize gl­asi: „Nesvist pouzdano prepoznaje nesvist.“ Kad se gdo zaljubi u drugoga človika i duže vrime prebavi s njim, za to nije odgovoran slučaj ili životno iskustvo, nego ta­kozvani „erotski navigacijski sis­tem“. Svako par­t­nerstvo bazira na tom sistemu. Sve­jedno kamo je o­d­letila Amorova strelica, ona se je sigurno zabola u človika, ki odgovara vašim duševnim potribo­ćam. U partner­stvu ona utjelovljuje sve, za čim hlepimo. Ljubavni kod selekcionira pra­voga/pravu.

Študija s 26 tisuć diozimate­ljev je pokazala, da sol nima negativan efekt za zdravlje, a bjelančevina ne podupira insuficijenciju bubrigov. Ali zdrava hrana ukupno snižuje mortalitet. Zato mnogi stru­čnjaki za hranu velu, da nije eficijentno koncentrirati se na izolirane sastojke hrane, recimo sol, cukor ili mast. Preporuke za zdravo jilo se moraju odnositi na način hra­njenja. Za to bi bilo potribno razviti zdrave produkte.

Gledate znamda tako jako na zdravlje, da se trudite odreći se cukora, kave i putra? Ne triba biti. Efekt je minimalan, tvrdu najnovije študije. Doba je po­slušati na vlaš­ći trbuh i jisti ono, ča nam se rači. 49 študijov iz 18 zemalj sa 600 tisuć diozimate­ljev veli, da reci­mo živinska mast nije čemer­nija za srce i krvotok nego raslinska. Od 70-ih ljet se je prodikovalo, da se neka da prednost ulju, ne putru, ar da biljna mast prepričuje infarkt i kap­lju, a živinska opterećuje srce i krvne žile.

Od Bijele nedilje početo divičice i dičaki imaju Prvo pričešćanje. Starji, staristarji i kumovi kanu obdariti prvopričesnika. Prljekoč su zlata ogrlica s križićem i Kruh nebeski bili prošireni dari i vezani uz vjeru. Ali ča se danas u vrimenu smartphonov pak kompjutorskih igar more da­rovati prvopričesniku? Neka bi i danas dari imali religiozan karakter? U današnjem času, u kom su tehnička dugovanja brzo zastarana, je teško darovati ča cio žitak neka ostane up-to-date.

dredjeni kusići prateži, ki uspješno prikrivaju ki-ta kilogram, koga imamo zviška, su nam svenek dobrodošli u ormaru. Ali ki predmeti su to, ki stoju svakomu ko­n­fekcijskomu broju? Ako nam težina mn­o­gokrat varira, su sljedeći modni kusići stvoreni za Vas.

Halja na gumbanje, ka dosiže do koljen i se gumba po cijeloj dužini od najper, spominja na du­žičku košulju. Ako kanimo prikriti ki-ta nedostatak, ona do­bro izgleda, ar stvara jednu kontinuiranu liniju. Kombinirana s remenom, će nam odlično stati.

Sprej, krema, stick, roller ili deo kristal — postoju različni deodorani. Ki je osebito blag za kožu, a ki osebito efektivan? 

Deostick more smanjiti potenje. Ljeto neka duši po ro­ža, sunčanom mliku i sladoledu. Gdo ta dušeći potpuri ne kani prekriti duhom pota, on hasnuje deo.

Neki deodorani koču stvara­nje pota, a drugi vežu neugodne duhe.

Vani sviti sunce, ugodna ljetna dob je prispila. Do­b­ro smo raspoloženi. Ali s lipim vrimenom počinje i vrućina. Pri djelu u uredski i poslovni zgrada, ke nisu klimatizira­ne to more nastati martirij. Službeniki se ne potu samo na čelu, nego dostkrat i pod pazuhom. O­visno o predispoziciji človika i njegovi individualni higijenski naklono­sti, pot more masiv­no opteretiti klimu na poslu.