Veliki prijatelj siromahov i gladnih Abbe Pierre je rekao: Muka je živiti, ako se seguramo biti srićni bez drugih. Tako bi morala biti i muka, jisti kruh, biti sit, bez drugih.

Širom Europe je već kruha u kanali, nego ga je na stolu ljudi Tretoga svita. Još i u Ugarskoj, kade se ljudi jako rado tužu, se puno kruha i druge hrane najde u posuda za otpatke. Ljudi povekšavaju kruh, ali nek za se. Jezuš povekšao je kruh za druge, jer mu je bilo milo ljudstva. I nahranio ih je na duši i tijelu. Jedan mladić dao je za ov posao pet jarčenih hlibcev i dvi ribe. Dao je poslidnje i nije si mislio, da ćedu ti hlibci uz čudo Jezuševo nahraniti pet tisuć ljudi. Pet hlipcev na skupni stol za siromahe, gladne, parola je to Božja. I nikad neće ostati gladan, ki svoje daje na skupni stol, jer Božja milost i nagrada nikad neće izostati. Kad bi mi ovo vjerovali.

Kad ta mladić ne bi bio dao tih pet hlibcev, ne bi bio mogao Jezuš povekšati kruh. Tako Bog ni danas neće nahraniti svit bez nas, kako ni ozdraviti nisu mogli oni, ki nisu imali vjere. Žena krvotočna imala je vjeru, ali barem obrube Jezuševe se je morala dotaknuti. Bez toga dodira, dotaknuća obrube ne bi bila ozdravila. Bog nas ne more nahraniti ni na duši, ni na tijelu, ako mi s njim ne sudjelujemo. Bog s nami zajedno stvara čudo. Naša ljubav, ljubav toga mladića je stvorila čudo, pet hlibov za 5000 ljudi.

Bog si išće suradnike, siromahe s pet hlibov i svit bio bi spašen. Već od milijardu ljudi gladi, dica neishranjena umiraju na svakom koraku. Sada još tomu i sida (aids) bere svoje žrtve. Milijun dice po svitu umre od side. Se seguramo najisti kad sve ovo čujemo?

Ča bi bilo reklo to gladno ljudstvo, kad bi je bio Jezuš ovako otpustio, kako mnogi otpušćaju ljude, jer im ne daju ništa: Mr će ti Bog pomoći. Ne Bog će im pomoć, nego ti! Ako si Božji človik, Bog će i kroza te čuda stvarati. Egoisti znam nikad drugda ne doprinašaju Boga, nek onda, kad ga psuju da pomore, jer oni sami ne kanu pomoć, kakov farizejizam. Ne kruha ima malo na svitu, nego srcev, dobrih srcev, to je problem. Kruha dosta, ali čuva si te svoje hlibce i ne dā ih drugomu, kako ta mladić u Evandjelju. Kruh naš svakidanji, daj nam ga danas, molimo, a zač si ga hoćemo zasigurati jur najpr za dvajset ljet ili još duglje. Zato ne more biti srićan bogatuš, sve ima nek blažen ni, jer ne sliši med one blažene o kih Jezuš govori: Gladan sam bio i dali ste mi jisti. Bog se ne da veseliti bogatušem, egoistom, jer im je to bogatstvo selo na želudac. Kad žetva mine, naši hombari su puni, a ti siromahi ćedu ostati i na dalje gladni. Koliko svega bi Bog morao dati, da ne bi došlo od našega bogatstva dosta kruha siromahom na stol?

Jezuš govorio je: Milo mi je ljudstva. Milo mu je bilo gladnoga ljudstva, ali i nas miluje, jer smo zbog naše uskogrudnosti, pohlepnosti, egoizma i mi pomilovanja vridni, jer ćedu težak račun davati pred Bogom oni, ki bi bili mogli dati, a nisu dali. Kako grdi jedan vjernik, egoist Boga, vjeru, Crikvu, naši neprijatelji, kritičari punim pravom kritiziraju ovakove vjernike. Ne bi li se morali sramovati svi ovakovih kršćanov, jer su sramota na Božjem tijelu.

Kroz svaki dobar čin se povekšava i dobrota i kruh, jer dobrota čudo stvara. Uzroki našega mlačnoga kršćanstva se moraju ovde iskati: Ov narod nek s usti hvali mene, jer svidok manjkanja ljudbavi svidoču ti gladni širom svita. Pitam se, kako se segura neko s mercedesom mimo ovih gladnih odvesti? Da ja imam mercedes, tomu su mnogo pridonesli preoci tih gladnih, ke sada doživljavamo, jer njev pot je ugranjen u naše dobrostanje. Zato bila bi doba, da bi vratili barem njevoj dici to, ča smo njevim preocem dužni ostali.

Kršćanstvo bez ljubavi, humanizma i socijalnog prava je mrtvo. Čovik, ki ne nosi u srcu ljubavi, je živ mrtvac, jer mu je rak egoizma potrošio dušu. 

Ča su svi instituti, društva, pokreti bez ljubavi? Ča vridi i naša hrvatska ćut, samosvist, ako je ne pokreće ljubav prema svim ljudem, narodom, jer ki tudje ne ljubi, ne ljubi ni svoje. Gdo nije pripravan za svoje donesti žrtve, kako će ga donesti za tudje? Ljudi bez altruizma su ljudi, ki se nek uvijek oko samoga sebe obraćaju i mislu, da bi se i drugi morali nek samo oko njih obraćati, jer egoizam učini človika slipim. I nam, našemu kršćanstvu bi morao Jezuš opet sprogovoriti: „Progledaj!“, kako je rekao slipcu. Progledaj, da vidiš tvojega bližnjega, ki živi u gladu, nevolji.

p