Skoro svaku zimu nas fasciniraju snižne pahuljice, ke prvo lako lebdu u zraku, a kasnije se kot snižni pokrivač ležu na zemlju. Dica je pokušavaju loviti, ali kumaj su oćutile teplinu na rukavica, se rastopu. Kristali sniga su malo čudo prirode. U našoj klimi svi poznaju snig, ali rijetko se zna već o njemu.
Prošireno je mišljenje, da se snižne pahuljice stvaraju u oblaki. Da, ali one se formiraju u viši i mrzliji sloji zraka. Mali snižni kristali su med najpopularnijimi objekti istraživanja. Mnogi znanstveniki su kroz povijest proučavali misterij sniga, da razvežu tajnu, zač su njegovi kristali oblikovani tako kako nam se prikazuju. Meda nje slišu recimo i Kepler i Descartes. Ali još svenek istraživači nisu otkrili sve detalje u vezi sa snižnimi pahuljicami.
Japanski nuklearni fizičar, Ukichiro Nakaya, je bio prvi, ki je sistematično promatrao i fotografirao kristale sniga svih oblikov, ke je pak katalogizirao. Zač se forma snižnih pahuljic tako drastično minja s najmanjom promjenom meteoroloških uvjetov, znanstveniki još nisu otkrili. Tipičan oblik kristala leda je heksagonalan, to znači da ima šest nuglov. Na priliku su kristali sniga na južnom polu zbog niske temperature i suhoga zraka jako mali. Snižne pahuljice u takvoj okolici jako polako rastu i nikada nisu jako velike. One su i jednostavnijega oblika. U blažoj klimi kristali brže rastu, i zato su forme pahuljic veće. Veći kristali imaju i kompleksnije razgranate (verästelte) strukture s nastavki i dendriti. Dokle se kristal prolazi kroz oblak, mu se minja brzina rasta. Kristal je tim kompleksnije gradjen, čim kompleksnija mu je staza gibanja.
Jedan jedini kristal još nije pahulja. Pahulja naime postoji od mnogih kristalov. Obliki su joj egzotični, ali svi heksagonalni. Kad je kristal sniga jur dost razvit, nastaje tako težak, da počne padati. Za vrime pada na sebe veže još već mrzlih kapljic vodene pare. Tako se skupa zalipi na putu na zemlju već kristalov, ar se kreću kroz različne teplinske sloje. Otprilike s brzinom od 4 km/h pahulje sniga padaju na zemlji i polako nam se pak stvara zimski krajolik.
Snig je i za znanost interesantan fenomen. Pahuljice znanstveniki produciraju još i umjetno u laboratoriji. Ali još nije bilo moguće stvoriti dva egzaktne kristale. Razvitkom kristalov sniga se je bavila još i kvantna mehanika. Ali ni ona nije mogla dati odgovor na pitanje, s kom brzinom se razvija neka površina kristala.
(Agnjica Schuster)