Friedrich Nietzsche (1844-1900), nimški filozof, je bio sin pastora. Prvo se je i on, kot njegov otac, odlučio za duhovničko zvanje, ali je pak odustao. Za Nietzschea se veli, da je najcitiraniji filozof svita. Cio žitak je iskao istinu. Prefabricirani religiozni ili ideološki pogledi ga nisu zadovoljavali. Za mnoga komplicirana životna pitanja on daje jednostavne odgovore. I tako ćemo se ovput baviti s nekimi od njegovih maksimov.
Dobrota je jedini motiv za agiranje, misli Nietzsche, premda većina ljudi misli, da su pinezi i moć najvažniji na svitu. Dobrota u človičjem žitku neka ima prioritet. Svenek ćedu trijumfirati na kraju oni ljudi, ki djeluju u smislu dobrote.
Svaki človik se more nadomjestiti, misli Nietzsche. Svejedno je li u domaćinstvu, na poslu ili u krugu prijateljev, prez nas isto ide. Dobro je, stvoriti transparentne strukture i recimo kotrige obitelji uputiti u posle, ke smo prlje sami obavljali. Zlata Nietzscheova spoznaja postoji u tom, da realiziramo vlašću relativnost na ovom svitu. U tom je naša slava.
Zač neka kompliciramo, ako ide jednostavno, pita Nietzsche. Učiti se bezbrižnost, pojednostavljuje i olakšava žitak.
Gdo se s nami ne slaže, on pridonaša našemu razvitku, je Nietzsche osvidočen. Mislilac uživa u duhovni debata. On ljubi konfrontacije, ar ga one inspiriraju. Od ljudi, ki se ne slažu s nami, profitiramo.
Revidirati mišljenje znači, da smo se razvili. Samo bedak nikada ne minja svoje mišljenje. Slobodan duh svaki dan ima nove spoznaje i ideje. Svaka kača, ka se ne guli, crkne. Duh, ki ne minja svoje mišljenje, prestaje biti duh.
Dobar mentor u žitku svakoga človika je zlata vridan. On more biti i savjetnik i pretkip. I nije grih na temelju njegovoga nauka nastati bolji nego on. I tako misli Nietzsche, da svaki meštar ima samo jednoga pravoga školara, onoga, ki mu nastane nevjeran, ar je sam nastao meštar.
Nietzsche ima ormar pun mudrosti, ali na kraju neka bude spomenuta ona sentencija, u koj on veli, kako dragocjene su mudrosti velikih misliocev, da ali mene nijedna od njih ne more otpeljati prik vlašće rijeke žitka.
Bezbroj stazov i mostov je na svitu, ali ja imam vlašći, jedinstven put. Ili drugačije rečeno: Na svitu postoji jedna jedina staza. Po njoj ne more hoditi nijedan drugi zvana mene. Kamo pelja? Ne pitaj. Koracaj po njoj!
(Agnjica Schuster)