Ponovimo da je „Karavana — Po staza naših starih — stigla i do Beča — u pomoć Hrvatom“. Ponovimo kako „me je to spomenulo na to kako je moglo biti 1529. i 1683. ljeta kada su hrvatski vojaki jahali (i pišačili) do Beča da bi pomogli spasiti grad od teških turskih napadov i osvajanj“ (Hrvatske novine).
Evo nam najprije naših hrvatsko-dolnjoaustrijskih Lapčanov: U nastavku broj 1. ove serije (Hrvatske novine) govorio sam (jednoč) i o austrijski Lapčani, budući da su dva od njih bili 1529. lj. med branitelji Beča.
U tom članku se spominje i Nikola Thurn sa svojom konjicom, a ovde je bio u pitanju bojni puk (Kriegsvolk).
Naši Lapčani su ovde:
- Vid pl. Lapčanin (Veit von Lapiz) med vojskovodjami (Heeresleitung) obrane Beča i
- Ivan pl. Lapčanin (Hans von Lapitz) — „med trupami“ i to kao kapetan Četvrti nad Bečkom šumom (Viertelhauptmann oberm Wiener Wald).
Još pred već ljet sam kod Wißgrilla/Odelge (Schauplatz d. NÖ-Adels 5., 1804, 436) našao austrijsko-hrvatski rod „Lappitz zu Seisseneck, Zeillern etc.“ i to sam bez podrobnije provjere preveo s „Lapčani“, iako se ovde (i drugdir) navodi da je ime „Lappitz“ došlo stoprv od oko 1489. ljeta zato ča je „Andreas von Lappitz, auch der Crobat von Lappitz genannt“ kupio „Gut und Edelsitz Lappitz bei Wangen und Reinsperg gelegen...“. (Naknadno se je moja čvrsta postavka jasno potvrdila). Na klasično pitanje, ča je bilo prije kokoš ili jaje — ovde bi se moglo odgovoriti s velikom dozom sigurnosti: Lapčani su u Dolnju Austriju došli sa svojim časnim imenom tr su ga dali takaj i svojemu novom posjedu kao i svojemu kaštelu.
U hrvatskoj historiografiji napisano je već znanstvenih rasprav o Lapčani — npr. Miho Barada, Lapčani, Rad Akademije 300, 1954. ljet ili u okviru djela Nade Klaić, »… Dvanaestero plemena kraljevine Hrvatske«, Hist. Zbor. 1958.-59. Ovde nima ni govora o produženom životu ovoga roda u Dolnjoj Austriji. Ovde se uglavnom smatra da su Lapčani izumrli jur u XV. st. (?). Morebit je samo Dujšin u Glasniku heraldike 3, 1937. nešto natuknuo o tom (ča bi još tribalo provjeriti u bečanskoj Adlerovoj biblioteki).
Kod Wißgrilla bi rodonačelnik austrijskih Lapčana bio Petrus dictus Kuzal de Lyka (Petar rečeni Kuzal od Like) s tim da se spominje i njegov otac Toma. Ovde i drugdir se navodu obliki prezimena: Cuzál, Cusál, Kusál. Kod Bojničića (Siebmachera) (Der Adel v. Kro. & Slav.) ćemo najti rod „Chegelly de Lapuch“ — „Kroatischer Uradel de genere Lapsanorum. Aus Lapac im Jahre 1569 in das heutige Kroatien eingewandert…“ Evo — to su ti naši Lapčani i u Hrvatskoj i u Austriji. Ovde nalazimo i „Genus Lapac (Lapsanorum, Lapsanović)“. Siebmacher — »Dalmat. Adel« donosi vrlo opširan članak pod natuknicom „Lappitz“, ali niti autor te knjige, niti Bojničić ne zbrajaju dva i dva i ne nalazu vezu izmed austrijskih i hrvatskih Lapčanov. Sad je eto prilika, da se ovi (dolnjo)austrijski Lapčani dozovu u svist zainteresirane čitalačke publike. Drugom prilikom — već o nji (iz: »NÖ ständischer Adel«) kao i njevom potomstvu, heraldičkimi podatki i sl., a takaj i o hrvatski lapčani.
(Josip Seršić)
Slike
