U hrani postoji već vrsti masti, zasićene (gesättigte), polinezasićene (mehrfach ungesättigte), mononezasićene (einfach ungesättigte Fettsäuren) i prelazne masti (Transfettsäuren). Glede zdravlja nisu sve masti jednake. Ali sve imaju jednak broj kalorijov po gramu, i to 9. Zato je u hrani pažljivo moramo hasnovati. Zasićene masti su glavni krivac za povišen kolesterin u krvi i povećan rizik od betegov koronarnih krvnih žil. Zasićene masti su na sobnoj temperaturi čvrste, spodobne vosku. Hrana bogata zasićenimi masti je meso, većina mličnih produktov, kokosovo i palmino ulje.

Polinezasićene masti snižuju kolesterin u krvi. One sudjeluju i u kemijskom procesu, ki omogućuje celam u arterija apsorbirati masti i kolesterin. Ove masti su i na sobnoj temperaturi i u hladilniku zvećega u tekućem stanju. Biljna ulja, kukorično, sunčenično ili orihovo su bogata polinezasićenimi masti.

Mononezasićene masti isto snižuju vridnost kolesterina u krvi. Na sobnoj temperaturi su u tekućem stanju, ali u hladilniku se moru početi stvrdnjavati. Maslinovo i ripičino ulje (Rapsöl) su izvori mononezasićenih masti.

Prelazne masti moru biti škodljive za zdravlje, ar povećavaju razinu kolesterina u krvi. Izvori su čvrsta biljna masnoća, npr. margarin i njegovi produkti, recimo keksi, krekeri i druge grickarije (Knabbereien).