Ljubav je najveća moć, sve more, sve pokreće. Ljubav je kao veliko morje, kako voda nosi brode, ljude, tako i ljubav nosi ljude, ki su se predali ljubavi. Koga nosi ljubav, ne more drugo nego ljubiti. Sve je nevažno, sve je ništa vridno uz veliku ljubav, jer ljubav je Bog.

Bog stalno dava, sije, rasprudjuje ljubav na nas. Zato biti će ljubavi uvijek med nami, kako je Bog stalno med nami i s nami. Ljubav uništava zloću, grih, sebičnost i iz sebičnjakov stvara dobričine, heroje ljubavi, ako ljudi podignu svoje lice prema Njemu.

Čuvaj se, da ne zabodeš trn u srce človika, jer to je kao da bi bio i u srce Jezuševo trn zabo. Zato biti ranjem Božjom ljubavom da i ti ljubavom Božjom naraniš druge. Ne reći, nije me briga ča se na mojem susjedstvu dogadja. Jednoč će Bog i tebe pitati: Kade je tvoj susjed? Si mu pomogao u nevolji? Bog će i mene i tebe pitati, kao je pitao Kajina: Kade je tvoj brat, Abele? Umira uza te, ili se goristaje? Neka budu moji puti prohodni prema svakomu človiku, jer svi ljudi su moji bližnji, ke moram ljubiti, kao samoga sebe.

Na svitu muzičari pišu mnogo muzičkih kusićev, simfonijov, ali u nebu nek jedna jedina simfonija gluši, a to je „simfonija ljubavi“ i u toj simfoniji Božjoj je sve uklučeno, svi kusići, ke su simfoničari ikada napisali.

Ljubav ima veliku moć. U Egiptu se skupa pravu ptice i letu iznad jednoga groba, kružaju okolo njega. Ljudi nisu znali dugo zač te ptice toliko kružaju okolo toga groba. A doznalo se je, da u tom grobu leži jedan dobrotvorac ptic, ki ih je krmio, hranio rane im vezao. Ptice ga nisu zabile i su mu ostale vjerne i po smrti. Kad ovako ča čitamo, se moramo mi ljudi sramovati. Ali ovo nije jedini slučaj, koliko je živin, ke su jako jako zahvalne svojim dobročiniteljem.

U Ameriki posadili su dvi grede kitic. Jednu gredu su ljudi, čuvali stalno ljubavom gledali, drugu ne. I čudno, te rože, ke su ljudi gledali ljubavom, su nastale za čuda lipše nego te, ke ljudi nisu pohadjali, gledali. Još i u prirodi, naturi ljubav čudo stvara.

Kako je lipo živiti s onimi ljudi, ki su dobri, dobre volje, i dobro je med dobrimi dobar biti, rekao je Miloradić. Svaka ljubav je od Boga, još i njegovi neprijatelji živu iz njegove ljubavi. Nebo i zemlja ćedu preminuti, ali ljubav Božja nikad, jer ljubav je Bog. Otvoriti se velikoj Božjoj ljubavi. Bog nam daje njegovu veliku ljubav, ali ako joj se ne otvorimo, ostat ću bez nje.

Mnogo je ljudi ki se pitaju kade je Bog. A ja pitam nje, ča vi nimate Boga, jer kad bi ga imali, ne bi pitali kade je?

Ljubav i vjera su dar Božji. Zato i ja ljubav nek kao dar morem daje dati. Ako ne dam ljubav za dar, onda bi to bilo trštvo s ljubavom i to već nije ljubav. Dvi glavne zapovidi ne počnu ovako: razumi, spoznaj, izvidi gdo je Bog, nego ovako: ljubi Boga i bližnjega iz svega srca tvojega, iz sve pameti tvoje.

Ruski veliki pisac, Tolstoj piše o bogatušu u nebu. Vidi da neki za par kopejkov dostanu svega i preobiljno. Onda friško poruči doli na zemlju, neka mu pošalju čuda pinez od bogatstva, ko je na zemlji imao. Projde i on tamo med druge, ki su za nekoliko kopejkov dostali svega. Počne pobirati ovo, ono, sve ča je vidio, jer imao je puno rubljev u žepu. Hoće platiti, ali ta nebeski prodavač mu veli: Dragi gospodine, ovde se nek za te pineze dā ča kupiti, ke ste siromahom podilili. I prošao je praznom rukom iz nebeske prodavaonice.

Bog plaća svaku dobrotu, ali ča će platiti tomu, ki nije ili skoro ništa dobroga nije učinio? Bog obiljno plaća!        (p)