Polovična ljubav nije ljubav. Ili ljubim cijelim srcem, ili ne ljubim. S pol srca ljubiti svoju ženu, muža, dicu, prijatelje, domovinu, narod, nije ljubav. Nad sve moramo ljubiti Boga, a bližnjega svojega kao samoga sebe. Ali postoji i sebeljublje, kad nikoga ne ljubim, nego samoga sebe. Ove riči: ti, vi, egoistu nisu poznate. On samo jednu rič ponavlja: ja! Nije lako Boga ljubiti iznad svega, niti človika, kao samoga sebe, ali ljubav me obavezuje, da ljubim.
 

Okolo Jezuša spravila se je velika množina ljudi. Vidili su njegova čuda. Bilo je med njimi takovih, ki su mislili, da će Jezuš pretvorit ov svit u nebo. Drugi su se ufali političke vlasti, ako uza njega ostanu. Ali Jezuš sve ove razočara. Veli im: Ako gdo jače ljubi oca, majku, dicu svoju, još i svoj život od njega, ne more biti njegov učenik. Gdo hoće Jezuša nasljedovati, mora sve ostaviti, još i na samoga sebe pozabiti i se mora bez ograničenja, bezrezervno Bogu predati.

Zato donaša prispodobu o turmu, koga je počeo negdo graditi, a nije ga mogao svršiti. Ta turam je Bog sām. Človik, ki zakorakne za Bogom, a nije se odlučio, da će ga u svih okolnosti nasljedovati, odustane od Boga, ostavi ga. I nikad neće zajedno s Bogom u tom turmu stanovati. U turam peljaju stepenice, a to su teškoće, nevolje, križ, s kim človik, ki nek s pola srca ljubi, nije računao.

Koliko ih je, ki su pokusili s Bogom, ali su ga zbog teškoć ostavili. „A gdo ne zame svoj križ na se i me ne nasljeduje, ne more biti moj učenik“, rekao je Jezuš.

Ljudi, političari, avanturisti sve obiću, ako je nasljedujemo, ali nek rijetko ispunu obećanja. Ali gdo Jezuša nasljeduje, se nikad neće razočarati. Jezuš nikomu ne obiće bogatstvo, karijeru, nego mir, zadovoljstvo, radost. I onda će biti srićan, ako ostane nezapažen, neznatan pred svitom, kako je bila i njegova Majka Marija, ali bila je blažena. Neka nigdor ne misli, da je on srićan, ki si sve doslobodi, još i grih. U grihu išće veselje, a ne najde ga. I ako ne sluša na svoje dušno spoznanje, ako je i svoje dušno spoznanje ušutkao, zanimio, onda dojde vladavina griha. Človik postao je rob griha, kako more biti srićan?

Koliko je ljudi, ki projdu u gostionu na noga, a izajdu iz nje na četverici, bez pameti i pineza. A najgorje je, da su ostavili u gostioni svoj duh, čisto dušno spoznanje. A domaćim za dar, darovali su nemir, neslogu, a skupna ljubav umira na križu. Ne nek pijanstvo, nego i drugi grihi imaju slične posljedice, jer zbog griha su se jur mnogi stani, još i turmi porušili i pokopali poda se, ki su se u stanu, turmu nahajali.

Nije lako Jezuša nasljedovati, ali za mnogo laglje je njega nasljedovati, nego u grihu poginuti.