Za sociologe je domovina već nego samo odredjeno mjesto. Za nje je domovina ili zavičaj:

   1. Savez unutar od­redjene zajednice. To je recimo hištvo, to je fara, to more biti i tamburaško ili ognjogasno društvo.

   2. Varoš, zemlja, potok, brig, ada tipičan oblik neke regije.

   3. Vlašći status, ada ono, ča je gdo dostignuo u žitku.

Sociologi tvrdu, da je od tih trih to­čak za definiciju domovine ostao samo status. Oni argumentira­ju, da status odlučuje, je li gdo ima ćut za domovinu. Savezi unutar zajednice polako gubu značenje, od hištva do farske zajednice (točka 1). Jur dugo već ne postoju mjesta, ka človik doživljava kot „ovo je moja domovina“, kad ovde je recimo Goli brig (točka 2).

Je naše selo, naša domovina zvanaredna? Onde, kade su prlje bili stari dvori, krčme, dvojšćine tipične za gradiš­ćanska sela, onde se je danas proširio moderni životni stil: supermarkti, studiji za nokte i tatoo-e i videoteke u mnogi seli niknu iz tla. Zato velu sociologi, da su prljekoč ljudi doživljavali seosku zajednicu. Sebe su gledali kot dio te zajednice. Danas se otpravu u centar sela, da bi nastali dio modernoga životnoga stila, ki reprezentira svit. Do danas je bilo jasno: Gdo je izgubio svoj zavičaj, on je morao pobignuti iz političkih uzrokov. Ali sada postoji i druga generacija prez domovine, a to su oni, ki su se rodili med 1960. i 1975. lje­tom projdućega stoljeća.

Ova generacija je svoje di­tinstvo doživila u klasičnom smislu. Majke su bile domaćice, a oci su još sidili na gornjem kraju stola kot glava obitelji. Redovito je ta gene­racija hodila crikvu i se igrala na cesti i uz potok. Danas reprezentanti te generacije živu kot menedžeri u Berlinu, kot financije-i u Londonu ili kot pomagači u zemlja u razvitku u Afriki. Njev put tamo ih je peljao prik sveučilišć, ka su tada otvorila svo­je porte svim so­cijalnim slojem.

U sveučilišni varoši su ti ljudi otkrili „veliki svit“. Ta svit je nje fascinirao i prlje ili kašnje ih je povukao, tako da su ostavili svoju prvobitnu domovinu. Raskorak med dvimi ulogami — biti obrazovan svitski gradjan i vezan uz svoj zavičaj, uz selo — je na dugu ruku bilo prenaporno.

Ča je pak moderna domovina, ako ne ono mjesto, ka­de živimo? Najbolji put, najti svoj zavičaj, ide prik prijateljstav, tvrdu sociologi. Komu se ugoda sklopiti prijateljstva, on se vraća u gnjazdo. Ćutiti se u gnjazdu znači lipo živiti skupa s drugimi, ki su potpora i su zaufanja vridni. Gdo pak još regionalnu kuhinju poštuje, se angažira u fari ili u kom drugom društvu, on stari pojam o domovini novo interpretira i uživa svoj žitak u sigurnosti, povezanosti i zavi­čaju.
(Agnjica Schuster)