Jezuše, Ti Bože s človičjim obrazom! Ti človiče, s božanskom moću!
Oni, ki su Tvoj žitak i Tvoju smrt popisali, Ti pripisuju sedam riči, ke da si rekao, kad Te je rimska okupacijska sila zauvijek kanila isko­reniti. Danas cijen­i­mo pravni sistem te nekadašnje velesile. Ali Ti nisi zamuk­nuo, niti na križu, niti po Tvojoj smrti, a niti po Tvojem od­lasku s ovoga svita. I tako se i dandanas Tvoj nauk širi u Pismu. Ča si ti jednoč učio, su popisali hra­bri evandjelisti. Tradirali su nam i Tvoje zadnje riči, ke si rekao, vikao i zdihavao na kri­žu. Danas je Tebi na spominak ponavljam i molim.

Oče, oprosti im, ar ne znaju, ča činu.
Pod Tvojim križem, Jezuše, da­nas moram prositi: Oče, opro­sti i meni. Mnogokrat ne znam, ča činim, ča bi neka činila, ka­ko bi se neka ponašala, kako bi neka živila. Jezuše, brate moj, prosim Te za Tvoje raz­umi­va­nje, Tvoju pomoć i oprošćenje.

Žena, nut Tvoj sin! i Ivane, nut Tvoja mati!
Ti nisi kanio, da gdo sa svojim žitkom, sa svojom tugom bude sam. Ti si kanio, da si jedan drugomu pomažemo, da se jedan za drugoga zamemo, da smo zajednica, majka i sin, otac i kćer.

Još danas ćeš biti s manom u paradižomu.
To mi obićeš. To neka bude moja budućnost, paradižom. To si obećao još i gauženjaku, ki je uz Tebe visio na križu. N­ikada nije prekasno kajati se za to, ča nisam dobro udjelala.

Eli, eli lama sabachthani!
To su riči zdvojnosti: „Bože moj, zač si me zaostavio?!“ Tako si vikao iz sve moći, Ti od Boga zaostavni Bog. Tako kriču mnogi od boli zapuš­ća­ni tužnjaki, s kimi Ti trpiš. Iako si s nami, naši križi ne nastaju manji, zato kad si i Ti visio na križu. Ali ne postoji drugo batrenje, nego da je Tv­o­ja muka preminila Boga i moj kip o njem.

Žajan sam!
Jezuše, imao si i Ti človičje potriboće. Mnogi su danas žajni, kad je pitka vo­da rijetka resursa na ovom svi­tu. Oni umiraju od kontaminirane vo­de. Me­ni ne fali vo­da, Jez­u­še, a ipak sam ža­j­na. Meni fa­li živa voda, ona, ka more ciliti nutar­nje rane. Zato me otpeljaj zvi­ranjku života. Gdo tu vo­du pije, on neće nikada žajati.

Spunjeno je.
Izdržao si do kraja i ljubav je dostala obraz, obraz muža bo­li. Mnogi križi na ovom svitu su spodobni Tvojemu. Križ si­romahov, gladujućih, protiranih, podjarmljenih.

Oče, u Tvoje ruke preporučam dušu moju.
Na koncu si naprik dao sebe. Na koncu si prekoraknuo put kroz zdvojnost i Božju udaljenost do cilja, do Boga, u njeg­o­ve blage i milostivne ruke, u zavičaj i zadnju konzekvenciju. Tako i ja, ka sam umreća, preporučam sebe u Božje ru­ke, u ufanju, vjeri i ljubavi.

(Agnjica Schuster)