Vidimo blagoga, krotkoga Jezuša s bičem u ruki. Čudimo se Židovom kao tršcem. A ovi tršci su još i iz crikve načinili tržnicu. U crikvi prodavaju i kupuju, prodaju još i Boga. Kako se ne bi bio Jezuš razljutio, kad je ovo vidio. Ča se mi duhovniki ne bi razljutili, kad bi se u našoj crikvi i ovako ča godalo. Iz uža splete bič i bez pomilovanja tuče i zganja iz crikve prodavače.
 

Ov dogadjaj svidoči, da Jezuš i dobri Bog ne nek milosrdno gleda na nas, nego i oštro, kad se gazu svetinje, crikve.

Danas se u naši crikva ovako ča ne dogadja, ali mi smo ta crikva, živa crikva, u koj se hoće Bog nastaniti. I nekamo se čuditi, ako Bog dopusti, da se medjusobno ljudi biju, jer su zatajali i sebe, Boga, crikvu Božju u sebi.

Bog nas hoće očistiti od griha i to ide čudaputi nek bičem, mukom, ku Bog pošalje, da nas očisti izbavi iz ruke satana. I človika dobre volje ne luču od Boga grihi, nego još jače spajaju s njim, kad človik donese svoj dar, svoje grihe Bogu, da nas Bog izbavi iz njih. Grišniki pred Boga, neka nam gluši stalno u ušiju. Nevolja, križ je kao kupališće Božje, kade nas Bog očisti i nastanemo Božje novorodjenče. Blažen je grišnik, ki ovako shvati svoj život. Cio život nosi svoje grihe pred Boga i Bog mu veli: Oprošćeni su ti grihi, poj u miru. Ali grišnik, tvrdokorni grišnik nima mira i ne stvara mir, nego boj, nevolju. Grišnika, pokornika Bog zame na svoja ramena i nosi domon u svoj stan.

Šeće se jedan človik i vidi da u svojem cvatućem vrtu neko poljiva, škarami čisti rože od ošušenih dijelov. Ov veli ovomu vrtljaru. Kako bi bilo lipo, kad bi vi i za našu crikvu darovali ovih rož. Jako rado veli ov drugi i jur zame škare, da će ih narizat i dati ovomu človiku. Ali ov ga zaustavi i reče mu: Bolje kad bi vi sami i osobno odnesli ove rože u crikvu! Barem bi se upoznali s našom zajednicom. Rado ću pojti, ali do sada me još nigdor nije zvao u crikvu u vašu zajednicu. 

Kad bi i mi ovako pozivali jedan drugoga, da idemo dobrim putem, da išćemo veze s crikvom, s dobrimi ljudi. Bog poziva, ali i nas poziva, da i mi budemo pozivači i pozivamo ljude, da služu Bogu i dobro činu. I apoštole je Jezuš pozvao, da ga nasljeduju. I na pir poziva babac goste, bez poziva ne idu na pir.

Bog bi nas najvolio nek s cvijećem vabiti, privući k sebi, kako je ta zgora napomenuti bio pripravan na lipu rič slušati Boga, prisiljen je, da zame i za nas bič u ruke.

Kad bi bili i mi tako pripravni slijediti Boga, kot je bio pripravan Izaia prorok.

Kad Bog pita, koga da šaljem, Izaia prorok se odmah javi: Evo me, pošalji mene.

Kad bi mi svi bili pripravni, da spunimo svoje poslanstvo na zemlji, bi jedan drugomu ne pakao, nego nebo stvarali na zemlji.

p