Povidajka Pepeljuge svakoj divičici i ženi, ka se ćuti kot Pepeljuga, daje upute, kako ona more nastati brilijantna „princeska“. Princeska se ne suprotstavlja životnim neprilikam, ona je podnaša s dostojanstvom. Žena i u pepelu i u poderanoj prateži more imati svojstva princeske. Da bi si prisvojila graciju princeske i uzvišenost nad neprilikami žitka, joj more pomagati molitva za nutarnji mir: „Bože, daruj mi stanje duševnoga mira, da prihvatim ono, ča ne morem minjati...“ Prlje ili kašnje ta bezbrižnost prouzrokuje polašćinu.

Principijelno samo u škurom času nikne novo. I tako je Pepeljuga prosila oca da joj donese prvu kiticu, ka ga pobadne na krljači. Ako naime kanimo nešto minjati na našoj situaciji, moramo zasaditi klicu, da iz nje more zrasti ča novoga. I tako Pepeljuga zasadi lišnjakovu kiticu na majkinom grobu, na kom ona moli i se plače. To za nas znači, da se oslobadjamo od svih svitskih napetosti, kad molimo i gledamo u vlašću dušu, ku moremo čistiti suzami. Svako sime mora u zemlju, da bi se moglo stvarati žilje prlje nego mladica nastane vidljiva vani.

Gdo gleda nutar u sebe, on se konfrontira sa sobom i vidi, ča mu fali. Obično se javljaju suze, ali to su zdrave suze. Intenzivne ćuti oslobadjaju silu, ka more minjati situaciju. Ovde je bitan i očev doprinos. On je Pepeljugi donesao kiticu. Tako on dokumentira, da i on ima ulogu u razvitku divičice. Lišnjak ima mali plod i tvrdu lupinju. To nam signalizira, da je Pepeljuga nastala čvrsta, tako čvrsta kotno lupinja lišnjaka. Ona se je razvila u ličnost, ka je otporna, štabilna.

Upovidajki vrijeda od kitice zraste stabaoce, simbol za srićnu budućnost. Ali Pepeljuga je konfrontirana s masivnim otporom. Će joj se ugodati pojti na svečevanje mladoga kralja? Ona se ne da zastrašivati. Podnaša šikane, ali nastaje aktivna.

Ona prosi golubice, da joj pomoru tribiti leću. Za nas to znači, da će cijelo nebo biti na našoj strani, ako smo osvidočeni od naših nakanov. Pepeljugi je cilj pojti na kraljevsko svečevanje. Ča joj je činiti tako kratko pred ciljem? Ona mora dobra zrnca razdvojiti od čemernih. To je i za nas program: Moramo u našem žitku prepoznati dobro i očuvati, a ono, ča je čemerno, sliši med pepeo. Žena, ka je to zmogla, je sa sobom na čistom i pred sobom vidi cilj. Još joj je potribno samo nekoliko korakov.
Drugi put čitajte o ulogi Boga u žitku Pepeljuge i svake druge žene.
(Agnjica Schuster)