Ima ovde u Sambotelu lip ribnjak, a usred njega mali otok, po kom se rado šećem. Ali kad se tako bezbrižno šećem i onda mi idu misli po glavi. Razmišljam o Bogu i o sudbini človičanstva. Tako mi dojde u glavu i to mnogo puti pjesma hrvatskoga pjesnika Augusta Šenoe: „Budi svoj!“ A na koncu završava ovimi riči: „Poštenjak, človik na zemlji si bio, bio si svoj.“

To „budi svoj“, to išćem u ljudi. Govorimo o asimilaciji, asimilaciji nas Hrvatov u Gradišću i o asimilaciji drugih malih grup, narodnosti. Veći požrkne manje, tako činu i živine.

Ali imamo na svitu znam još jednu turobniju asimilaciju, kad se ljudi asimiliraju s misli drugih. Reklami, propaganda, parole, sve ovo služi tomu, da zbuni, zapelja, zaslipi ljude i zadobene za nevridne stvari  za krive nauke.

Za mnoge je „duh ulice“ mjerodavan. Ča se na ulici širi, ča drugi činu, zač i ja ne? Je to grih ili nije, to nije važno, svi to činu.

Zato mi dojde čuda puti ova pjesma u glavu, kad vidim, kako ljudi živu bez glave. Ljudi ne mislu svojom glavom, nego glavom drugih. Svojega mišljenja, stava nima, zato apsorbira, cici u sebe misli, ke nisu njegove. A kad mu negdo nudi ku drugu misao, ka mu je simpatičnija, onda se k toj pridruži, onda tu zame za svoju. Dite moremo zeti za svoje, ali misli drugih, ke nismo ispitali našim razumom, o čijih misli se nismo osvidočili, te moramo odbiti, bar kako izgledaju privlačne, simpatične.

Imati svoje mišljenje, svoj stav. To ne znači, da moram biti tvrdoglav, da ne primam mišljenje drugih. Je mišljenjev, ka su ispravna, istinita, zač ne bi prihvatili, kad smo se jur jednoč o istinitosti ovih misli osvidočili. Ali toliko je misli, stavov ke ljudi bez kritike primaju i se po nji redu. Ako je stav pogrišan, kako me more dovesti do sriće. Očividno krivovjerje je nacionalizam i još koliko je ljudi u svakom narodu, ki su nacionalisti.

Svita evandjelje glasi, da griha nima, da bude mogao človik bez straha živiti. Zato triba Boga staviti u muzej, a Crikva neka se polako ali sigurno raspade, propade. Nisu li svi ovi, ki ovako mislu, podlegli krivoj propagandi? Dosta im je, da čuju: „Crikve nije triba“ punktum, posao je riješen. Ali nije riješen. Ovim nije riješena sudbina človika. Tako je s takovim človikom, ki je ispao iz kružanja oko Boga i Crikve, kao ta meteor leti i leti, dokle se kade ne zabije i nima ga već.

Budi svoj, ča je to?

Bog dao ti je razum i volju i dao ti je, da kritično gledaš i sebe i svit. Nikad ne znaš ča ima ta u glavi, ki ti se kao prijatelj približava, svega obiće, da te zadobene za svoje cilje. Ako nimaš svojih misli, ako si glavu zgubio, onda si za ovakove avanturiste lagak plinj. Lako ćedu te dostati u svoju mrižu iz ke ne moreš van zajti. Zamimo nek te tolike sekte, od kih se teško oslobodu oni, ki su si kod njih prste požgali. Ovi desetinu beru i još svega drugoga, a nam je i jedna stovetina crikvenoga poreza preveć. Je ih, kim je bila u našoj Crikvi i jedna stovetina preveć, a sada im kod Jehovitov ni jedna desetina nije preveć? Ali ovi Jehoviti glasu, da će se svaki spasiti, samo da je nek član kod njih. Kako bi im bila onda jedna desetina preveć, kad su si njom nebo kupili. Ovi njevi člani „nisu svoji“, oni su robi, jer su prošli skroz, kroz pranje moždjanov. I sada već nimaju svojega mišljenja. U našoj Crikvi je tako, da ča se tiče „vjere i nauka“, Crikva je nefaljiva, ali ovi Jehoviti bar ča velu, to je sve nefaljivo. A koliko je ovakovih društav, udruženj, da člani niti upamet ne zamu, da su im pamet zeli i već ne mislu sa svojom glavom.

Budi svoj! Budi svoj tako, da je nek Bog vridan, da ga slaviš, drugi nigdor. Ja sam si dao zapisati na moj mladomašni kipić: Dika Bogu na višini, a mir ljudem na zemlji, ki su dobre volje, a ne, „dika človiku na zemlji!“. Človiku samo mir. Zato zabimo sve ekscelencije, časne i prečasne titule. Ako si časti vridan ionako ćedu te častiti drugi, ako ti to i ne kaniš. Ali zaman imaš na prsi odlikovanje, ako te ne odlikuju tvoja djela, kriposti! Nikomu ruke kuševati i pred nikim pokleknuti, samo pred Bogom. Zanimljivo, Jezuš, a Bog je bio, nije iskao na zemlji čast, diku, nego zato je došao, da podiči, uzviši Boga na zemlji! Zato se mora svaki pitati: komu sliši tvoja dika? Koga slaviš, komu se klanjaš? Zato volim tako ovu Šenoinu pjesmu. Budi svoj, jer veli u njoj med drugim: Krivim drži krivo, pravim pravo i budi svoj! Človik čuda ča išće na svitu, ali bila bi doba, da bi si počeo i svoju glavu iskati, jer ju je zgubio. Človik, budi to ča si, budi svoj!

p