Gladijatori, borci u starom Rimu, su po završetku izgubljene borbe, sklapali ruke pred svojimi prsi. Morebit sklapanje ruk pri molitvi onde ima svoje korene. Kršćani su sklapanjem ruk dokumentirali, da se ne suprotstavljaju Bogu, nego da mu kanu biti pokorni. Sklopljene ruke su zvana toga i znak, da je človik sabran i ne rastresen. Papa Mikula I., ki je umro 867. ljeta, je sklapanje ruk tumačio kot simbol, da je človik sluga Božji i povezan s Kristušem. To piše Pierer’s Universal-Lexikon, 6. svezak, Altenburg, 1858. ljeta.

Danas je molitva u krizi. Svit je današnjemu človiku nametnuo mnogo, ča ga odvaja od molitve. Ljudi gledaju žitak kroz prizmu materijalnoga. Duhovnost je u drugom planu. Novi mediji pak beteg našega vrimena, stres, potkopavaju volju za molitvu. Najkašnje kad dojdu krize, se ljudi pitaju, ča je bitno u žitku. Mnogi pak molitvu vraćaju u svoj osobni žitak i u obitelj i počinju sa zaufanjem moliti.

Jedan od najboljih načinov, kako steći duhovno iskustvo, je kroz molitvu i molitveni žitak. Tako kot gdo moli, tako i živi. Ovisno o tom, kako kvalitetna je molitva človika, tako kvalitetan mu je i žitak. Pri molitvi se spušća blagoslov na molitelja, njegovu obitelj i sve, za ke on moli. Ako moremo odvojiti vrimena za prijatelje, za koliko već ga moramo odvojiti i za molitvu, za razgovor s našim Stvoriteljem.

Rič molitva dolazi od riči mliti. Mliti je povezano s ričju malin, a malin s malinskim kamenom, a malinski kamen sa žrtvom. Ponizno moliti znači zdrobiti se, samliti se pred Bogom. Molitva je neki oblik žrtve. Kad molimo, se drobimo, meljemo, izgaramo, gorimo. Molitva neka bude ciljana, odredjena, s nakanom. Moliti znači prositi. Postoju mnoge definicije molitve. Ali nijedna ne more u potpunosti objasniti nje veličinu. Molitva je zajedničtvo s Bogom. Ivan Damašćanski veli: Moliti znači zdvizati srce Gospodinu. Srca onih, ki se ljubu, skupa zrastu, postaju jedno. Kad sam u uskom odnosu s Gospodinom, moje srce i Njegovo srce skupa zrastu. Kad koga ljubimo, velimo: Ti si moje srce! Ti si moja, a ja sam tvoj! Upravo to se dogadja u molitvi. Mi velimo Bogu: Ja sam tvoj! A Bog odgovara: I ja sam tvoj! Pri molitvi odsapa naša duša. Kot naše tijelo ne more živiti prez kisika, tako naša duša ne živi, ako ne moli. Pri molitvi nas tepli Božja blizina, da bi imali snage za svitske poteškoće.

Kad molimo, s Bogom razgovaramo, i on nas posluša. On je u nami. Za vrime molitve on u nami izvršava promjene, popravlja ili sadi sime, ko donaša svoj plod, ali onda kad to on želji.

(Agnjica Schuster)