Jezuš je mnoge privlačio k sebi. Druge je uznemirio, osebujno bogatuše. Nekamo se čuditi, da ga bogatuši nisu naslijedovali. Pripetenje lazara i bogatuša je mnoge uznemirilo. U ovom pripetenju Jezuš donosi, da bogatuši nimaju mjesta u kraljevstvu božjem. Lazar leži u rana na cesti, svi ga obajaju. Bogatuši se gostu u blizini, a on umira od gladi. Nigdor mu se ne smiluje, samo Jezuš. Plaća mu je velika na nebesi, a bogatuš umira od žaje u paklu. Sad ov umira od gladi, a lazar je dionik nebeske gošćine. Uloga se je preminila. Kako ga ne bi bili mrzili bogatuši, kad im je ovu prispodobu povidao.
 

Jezuš ljubio je svakoga človika i bogatuše i ovim pripetenjem htio je opomenuti, da razmišljaju i da se preminu i tako budu i oni dioniki kraljevstva nebeskoga. Gdo ima, neka dā onomu, ki nima, govorio je.

Koliko prijateljev bi si bili mogli zadobiti, kad bi bili Jezuša slušali i zadobili najveće, vječno bogatstvo, nebesku sriću. Rekao je: Laglje je kamilji projti kroz uho, kroz uska vrata, nego bogatušu dojti u nebo. Bogatuši su zaljubljeni u sebe i bogatstvo, držu za najveće blaženstvo. Mislu, da su jur na ovom svitu u raju.

A koliko bi im bio Bog „dužan“ ako bi bili takovim dilili bogatstvo, ki im je nikad vratiti ne moru. Bila bi mi njeva plaća obiljna na nebesi. A ovako ćedu ovi gladni s prstom kazati na bogatuše i reći, ča je Jezuš rekao: Gladan sam bio i niste me nahranili, gol sam bio i niste me oblikli.

Jezuš nije rekao bogatušem, da sve razdilu, nego da ono ča im je suvišno, ča im nije neophodno potribno, daju siromahom. Tako kako se je carinar Zakej oduševio, kad ga je Jezuš pohodio, rekao je: Ako sam nekoga vkanio, četverostruko ću mu vrnuti. Carinar, Zakej, ki u očiju Farizejušev još i pogleda nije bio vridan, povrnuo se je.

I kako su se Farizejuši spačili, kad su čuli, da se je u stanu Zakeja skupa spravio takov šereg carinarov, koliko ih još do sada nigde nisu vidili zajedno. Zato su ga kritizirali: Ov se druži s carinari, još i ji š njimi. Tako su počeli bogatuši i židovska elita sve jače mrziti Jezuša.

Farizeji nisu mogli podnositi smrdljive rane Lazara i još smrdljivije rane gubavih. A Farizeje i pismoznance ne pozdravlja ovako: Dragi moji vjerniki — nego: „joj vam Farijezi i pismoznanci!“ Sedam puti izreče nad njimi: joj vam! Kad ide za Božje stvari, onda ne pozna kompromisa. Još i svoje teško podnaša. Kad govori o svojoj smrti, veli mu Petar: To se s tobom nesmi dogoditi! Nato mu veli: Poj od mene satane, jer ti ne misliš po Božju, nego po človičju.

Bio je velik samac. Svit ga nije razumio. Tudjinac med svojimi. Zato piše o njem sv. Ivan: „Med svoje je došao, ali svoji ga nisu upoznali!“ Ali upravo zbog toga, jer ga nisu upoznali, jer ih je najjače milovao. Došao je med nas, da ga upoznamo, ali ne zato, da ostane med nami: nepoznati Bog! Ovo nepoznavanje Boga je uzrok tim tolikim samoubojstvam, drogam, Crikve se praznu, a uze su punu. Po nauku Božjem se gazi i svit živi bez nauka, nemoral, anarhija. Ljudi si klesaju takove zapovidi, ke im odgovaraju, griha nima, sve je dopušćano. Ali kamo sve ovo pelja. Kad bi Jezuš danas med nami živio, koliko puta bi i na nas ovako zakriknuo. Joj vam Farizeji!

Človik se je stavio za središće svita. Milo mi je ljudstva — veli Jezuš, jer su mene zrinuli na stran, da im ne budem na putu da budu mogli činiti ča hoću. I Jezuš pun milosrdnosti gleda na nas, ne zato ča smo siromaški ili bolesni, nego zato jer smo kao ovce bez pastira. Ali ni nas pastir ostavio nego mi njega.

p