Početkom maja se je zemlja obično jur dost zagrijala i priroda počinje jače goniti. Tako se u gredica pojavljuje i sve već haluge, ka se – ako je onde ne kanimo imati – mora mučno ispuknuti. Toplije vrime i brže isuši tlo i počinje se sezona zaljivanja. Da se točno to ne bi stalo, more se u maju početi malčiranjem različnimi materijali. Ki materijali su to i ča su njeve prednosti doznat ćete u ovom broju Kroz ljeto kroz vrt.

Zač malčirati? – Malčiranje tla su si vrtlarice i vrtlari naučili od prirode. Onde je rijetkokad zemlja nepokrivena. Ili raste kakova trava ili je zemlja pokrivena lišćem i drugim organskim materijalom. Malčiranje tla znači pokrivanje zemlje uglavnom organskim materijalom. Zemlja more na ov način u sušni perioda bolje čuvati vlagu. Zvana toga štiti zemlju od erosijov. Kroz pokrivenu zemlju i teže izniče haluga. Malčiranje zato i pomaže lijenim pri odstranjivanja neželjnih raslin u gredici. O debljini materijala, ki se nanosi na zemlju, postoju različne informacije: Dva do tri centimetrov malča, na ki se svakih par tajedan dodaje novi ili veljek do 20 centimetrov – to valja osebujno za zemlju pod grmi i spodobnimi velikimi raslinami. I u kuhinjskom vrtlacu se more malčirati. Neko povrće podnosi deblji sloj, drugo opet voli manje malča oko sebe.

Čim se more malčirati? – Malčirati se more organskimi i neorganskimi materijali. Neorganski materijali su šljunak ili kamenje ili plastične folije u različni debljina. Plastične folije zadusu sve rasline pod njimi i griju zemlju. Materijal se mora ali s vrimenom obnoviti i nanovo kupiti. Organski materijali su lakocjeniji odnosno se nahadjaju besplatno u vrtu i se po vrimenu jednostavno kompostiraju.

Trava – Med najobljubljenije materijale za malčiranje spada trava. Po košnji se more kratko osušiti i onda metati u gredice. Pri tom se mora paziti, da se ne preveć najednoč stavlja. Drugačije se samo gornji sloj trave osuši, a odzdola se trava uplisnivi. Friški zeleni materijal  kotno trava se brzo rastavlja i zadrži čuda dušika. Kod malčiranja se neka pazi na odnos med dušikom i ugljikom. To se ugoda, ako se malčira mišavinom zelenoga i kafeckoga materijala.

Kafecki materijal? – Pod kafeckim materijalom ovde razumimo lišće, drivene sičke ili slamu. Oni imaju posebno visok udio ugljika i se zato mišaju zelenim materijalom. Slama je osebujno obljubljena u kuhinjskom  vrtlacu. Med jagodami ili tikvicami čuva sadje od plise i blata. Na jesen se more malčirati lišćem iz vrta. Orihovo, hrastovo ili kostanjevo lišće sadrži čuda taninske kiseline, ča podnosu samo busi kot hortenzije i rododendroni. Lipovo i javorovo lišće i lišće od sadovnih driv se more u cijelom vrtu prik zime koristiti. Pri tom se ne smi zabiti, da se na ov način moru širiti betegi lišća. Važno je ada, da je upotribovano lišće zdravo. Sičke se moru napraviti od svega, ča se u vrtu mora obrizati, ali i ako toga nij, ga se more lakocjeno kupiti. Sičke se samo polako rastavljaju, tako da redovito malčiranje nije potribno. Kad se ovi kafecki materijali ali rastavljaju, izvuču zemlji kisik. Da to ne bi uticalo na rast raslin u gredici, preporučuje se, da se pred malčiranjem gnoji zemlja dugotrajnim gnojem.