20-ljetna Ana Vuković je aktivna članica Austrijske študijske zaklade.
Ča su cilji ove institucije i kako moru mladi od ove posebne ponude profitirati, je uvadila u razgovoru s HN.
CINDROF/BEČ – Stručni seminari, različni razgovori i diskusije, kot i individualno potpomaganje kroz docente i docentice, ki pomoru kod izazovi pri študijumu - to su samo neke glavne ponude Austrijske študijske zaklade (Österreichische Studienstiftung), jedne inicijative Austrijske akademije znanosti.
Cilj ove institucije naime je, da se angažirani i motivirani mladi ljudi podupiraju i potpomagaju da se obrazuju i skupu novo iskustvo. Pri tom nije u prvom redu važno kako dobre su školske ocijene, nego pred svim privatni anagažman i interesi kot i cilji, ki se imaju pred očima.
U slučaju Ane Vuković iz Cindrofa je to biti angažirana i zaposlena u diplomaciji. Jur 2019. je ona, kot jedna od prvih, položila prijemni postupak študijske zaklade, ki se sastoji od pisma motivacije, životopisa, preporuke učitelja, dva intervjuov, prezentacije i diskusije. Kroz školsku administratoricu je ondašnja maturantica dočula od ove institucije. Glavni razlog nje naticanja je onda bio med drugim i upoznanje novih prijateljev, moguće i ljudi ki se kanu, kot i ona, študirati pravo na bečkom Juridicumu. „Osebujno pri študijumu prava je mislim relativno teško upoznati nove ljude, kad je institut tako velik. Ispostavilo se je da sada zaistinu jako profitiram od moje odluke. Kroz študijsku zakladu poznam toliko ljudi iz cijele Austrije, ali i Nimške i Švicarske!” je razložila 20-ljetna Cindrofka.
Vuković sudjelivala jur pri brojni priredba
Jur kratko pred izbijanju koronapandemije u Austriji, 2020. ljeta, je Ana Vuković sudjelivala pri nje prvom seminaru študijske zaklade o snigu kot resursa i turizmu u alpskoj regiji u Innsbrucku. S tim je Ana Vu- ković poduhnula u temu, ka ne pripada u prvom redu nje interesom. Njoj je ali važno da pohodi priredbe i seminare u okviru kih more proširiti svoj duhovni horizont, i da se jednostavno ne isključlivo giblje na području nje interesov i študijuma. „Zanimam se jako za muziku, ali o tom nažalost još nisu ponudili seminar”, je uvadila mlada Cindrofka.
Teme seminarov su pri tom svenek jako znanstvene i se prez iznimke peljaju od stručnjakinjov i stručnjakov s velikim iskustvom.
U prošli miseci je Ana Vuković tako na primjer sudjelivala pri seminaru o kulturnom jerbinstvu i turizmu u Koruškoj, o scenskoj umjetnosti na kulturnoj akademiji u Weimaru u Nimškoj, a daljnji vrhunac je zvana toga bio i literarni seminar u Ticinu u Švicarskoj, kade je prebavila nekoliko dan na jezeru Lugano.
Uz različne seminare je 20-ljetna Cindrofka ali i sudjelivali pri stručni razgovori, takozvani Studienstiftungsgespräche, s eksperti i poznatimi i uspješni ličnosti javnosti. Tako je Ana Vuković mogla jur stupiti u razgovor s Emilom Brixom, direktorom Austrijske akademije znanosti, i staviti pitanja na austrijskoga diplomata u Washingtonu, Johannesa Aignera. Jako se zvana toga veseli jur na razgovor s bivšom saveznom kancelarkom Brigitte Bierlein u novembru ovoga ljeta. „To su zaistinu ljudi s kimi se normalno nemoreš tako lako pominati i diskutirati. Ovi razgovori su jedinstvena i zvanaredna mogućnost stupiti u kontakt s njimi!” je istaknula Ana Vuković.
Posebni seminar o narodni grupa Austrije
Stoprv u septembru je mlada Cindrofka, ka je i aktivna članica seoske tamburaške grupe, sudjelivali pri jednom seminaru u Pliberku u Koruškoj, ki se je posebno bavio austrijskimi manjinami. U centru pažnje je pri tom stala narodna grupa koruških Slovenkov i Slovencev, ča je za Anu Vuković bila relativno nova tema jer se u školi o ovoj manjini nisu ništ naučili i doznali.
Pri tom je ona bila jedina od sudionic i sudionikov ka je pripadala jednoj narodnoj grupi - svi drugi su bili iz većinskoga nimškogovorećega naroda, prez nekakovoga odnosa manjinam. „Interesantan je ov seminar i zato bio, kad sam ja mogla svenek razložitit situaciju Hrvatic i Hrvatov ovde u Gradišću, u prispodobi sa slovenskom manjinom”, je rekla Ana Vuković.
Osebujno zanimljivo je pri tom bilo takozvano linguistic landscaping. Sudionice i sudioniki seminara u Pliberku su u okviru toga projekta išli kroz varoš i dokumentirali i iskali dokaze za većjezičnost, ki se moru najti u javnom prostoru.
Nju, kot gradišćansku Hrvaticu, je pri tom osebujno jako presenetilo kako prezentan je slovenski jezik. „Kod nas u Gradišću se čudakrat na prvi - ali i drugi - pogled uopće ne opazi, da je jedno selo dvojezično. U Pliberku su još i reklame u trgovini bile na slovenskom jeziku”, tako Vuković. Dokle je za nju bila tako visoka vidljivost manjinskoga jezika u javnosti ča potpuno neobičnoga i novoga, su ostale sudionice i sudioniki bili skoro razočarani: Oni bi si naime čuda već slovenskoga očekivali u ovoj dvojezičnoj regiji.
Maturantice i maturanti se moru naticati
Ana Vuković je srićna da se je prem raskošnoga prijemnoga postupka odlučila naticati kod Austrijske študijske zaklade.
Osebujno činjenica, da se u okviru priredbov ove institucije čuda uči- a to ne u ozbiljnoj i klasičnoj školskoj ali sveučilišnoj atmosferi - i da se more sa stručnjaki diskutirati i pominati se mladoj Cindrofki dobro dopada. Okolnosti i ponude su jako ugodne, tako da mladi jako profitiraju od njih. Naravno su ali i brojna nova prijateljstva i poznanstva, ki se sklopu u okviru skupnoga časa pri seminari, velika prednost ove institucije. „Ako si na primjer deset dan skupa na jednoj priredbi, se medjusobno automatski jako dobro upoznaš”, je rekla Ana Vuković. Ona ima tako u medjuvrimenu jur čuda prijateljic i prijateljev iz svih nimškogovorećih držav. Zato bi i svim mladim preporučila se naticati kod Austrijske študijske zaklade.
„I ja na početku još nisam točno znala ča morem očekivati od ove institucije i je li će mi ovo sve ča doprimiti.”, je rekla u intervjuu s Hrvatskimi novinami, „Ali čim duglje si dio ove zajednice, tim već moreš ove mogućnosti, ke ti se nudu, cijeniti. Zato bi na svaki način svakoj i svakomu preporučila da jednostavno pokusi, i se natica kod študijske zaklade, jer se zaistinu jako profitira.”
Od utemeljenja Austrijske akademije znanosti pred trimi ljeti, je Austrijska študijska zaklada mogla jur potpomagati i podupirati oko 250 angažiranih mladih ljudi iz cijele Austrije. Još do 30. novembra ovoga ljeta imaju ljetošnje maturantice i maturanti gimnazijov i viših škol lazno da se naticaju za novu generaciju študijske zaklade. Sve informacije o naticanju i prijemnom postupku se moru najti na webstranici www.oeaw.ac.at/studienstiftung.