Za sve, ki već ne moru dočekati vrtljarsku sezonu, moru koncem februara polako početi posijati paradajz i papriku. Na ov način se moru očuvati stare sorte, ke morebit drugačije nisu za kupiti. A zvana toga se more na ov način i čuda šparati. Nekoliko stvari o sitvi, morete doznati u ovom nastavku serije u HN Kroz ljeto kroz vrt.
KAKO SIJATI. Osebujno sitva paradajzov je doživila u zadnji ljeti pravi polet. Sve već ljudi pokušava posijati paradajz ili papriku. Zbog toga se u medjuvrimenu najde bezbroj tanačev i idejov u internetu i u različni časopisi. Ovde ćemo natuknuti samo najosnovnije— toliko, da more človik jednoč pokusiti.
KADA SIJATI. Iako se čudaputi vidi, da se na primjer paradajzj ur posije koncem januara, pod pravimi uvjeti je sitva koncem februara dost za zdrave rasline. Onda je naime svitlina jur jača, ča godi mladim raslinam. Ako se zaista jur tako rano posije, postoji pogibelj, da rasline rastu jako u višinu, da su slabe i imaju svitlozeleno lišće. (Čuda ljudi zato koristi posebne lampe, ke imaju perfektnu svitlinu za sitvu raslin — u ovom slučaju se more i čuda ranije početi sa sitvom. Ali za početak to još nije potribno.) Vlašća sitva nam omogućuje, da sijemo točno te sorte, ke nam se osebujno dobro raču. Ako ada po ljeti dostanete paradajz ili papriku, ke vam se iz bilo-koga uzroka vidu, onda si ostavite sime.
Ako niste sigurni, je li će sime nicati, morete to pred sitvom istestirati. Stavite sime na salvetu i nasmočite ga, ako nica, je dobro sime i morete ga hasnovati za uzgoj vlašćega paradajza.
KAMO SIJATI. U principu se more paradajz ili paprika sijati u bilo ki sud. Ako nimate toliko mjesta u stanu morete sime sijati u jednu veću zdjelu. Ako je mladi paradajz ili paprika razvio prvo lišće po klični listići se mora onda pikirati u lončiće. Ako imate jur na početku već mjesta morete i po jedno sime staviti u male lončiće — na ov način će vam presadnja morebit laglje pojti s ruke.
NAJBOLJI UVJETI. Pri uzgoju paradajzov i paprikov su ključni tri faktori: Zemlja, svitlo i temperatura. Za sitvu se more kupiti zemlju, ka odgovara potriboćam mladih raslin. Zame se i zemlja friških krtorovin. Drugi si svoje mišavine sami načinjaju i moru tako garantirati, da mladim raslinam na ničemu ne fali. Ako se mlade rasline onda pikiraju ili presadu, more se dodati jur malo komposta ili obične zemlje za vrt. Osebujno po klicanju je važno, da rasline imaju čim već svitla. Izaberite zato za vaše rasline najsvitliju hižu u vašem stanu.
Čuda puti se misli, da mlade rasline tribaju jako visoku temperaturu, da bi rasle. Zapravo mora temperatura na početku za nicanje biti visoka — kih 20°C — potom more temperatura biti i niža.
KADA U GREDU. Mora se zgledati na kasne mraze na protuliće. Reče se, da je to vrime po 15. maju. U zadnji ljeti je bila ranija presadnja već puti isto jur moguća. Najbolje je ovde dobro gledati, kako se vrime razvija. Ča je isto tako važno kot presadnje po mrazi je, da su rasline pred presadnjom jur bile redovito vani, tako da su jur naviknute na vrt.