Srce me inspirira, nadahnuje. Srce i misli su jedno, tako i osjećamo ćuti. Ne ćuti ta zaspravlje od srca, ki zna izraziti, povidati ljubav, jer prava, velika ljubav se ne da izreći. Veliki ugarski pjesnik, Sándor Petöfi, po krvi Srbin i Slovak, piše u svojoj pjesmi „U dimu moj plan“: Imao je svakakovih misli, lipši od lipših, kad se je približavao svojemu domu, svojoj majki, i kad je došao do nje, pozabio je na sve svoje misli, lipe riči, ke je htio reći svojoj majki, jer joj je nek pao za vrat i u ovom zagrljaju ostao bez riči. Prava velika ljubav se ne dā opisati, jer prava velika ljubav je Bog. Kako ne moremo opisati Boga, tako ne moremo opisati ni veliku ljubav. Tako zna biti i med ljubavniki, sidu jedan uz drugoga i nimaju riči, jer ćut i ljubav im zatvara usta, ali otvara srce. Dragi moji, ča mi hasni sve, ako ljubavi nimam? Bez ljubavi je vas svit mrtav. Svega imam, nek ljubavi nimam i ne ljubim ništa i to sve bogatstvo ne, ko imam. Ljubav je jedino prava istinska valuta, a bez ljubavi je sve nek devalacija. Bez ljubavi je sve nek za oganj. U ovom smislu moremo misliti i na pakao, človik bez ljubavi je zreo za pakao, za oganj. Još veli ov veliki pjesnik Sándor Petöfi u ovoj pjesmi, da je nek visio na svojoj majki kako jabuka na drivu. Veli sv. Pavao, da ga ljubav Kristuševa jednostavno goni, da dobro čini. Biti gonjeni od Boga, biti gonjeni ljubavom, to je sadržaj našega života. Bili smo svidoki, da je mržnja gonila ljude u boj, da jedan drugoga uništu. Ljubav od Boga, mržnja od zaloga. Bog zviranjak ljubavi, zali zviranjak mržnje. Svidoki smo ovoj moći, svidoki ljubavi i svidoki mržnje. Obadvoja moć vlada na svitu. Ali ne nikad! Boga, ljubav, mržnja zali nikad neće nadvladati, nikada neće biti dobitnik. Ti si Petar, skala i vrata paklena ga nikada ne hte prevladati, tako ni nas. Bog, Jezuš Kristuš je došao med nas kao človik, vidljiv, ali zaloga ne vidimo nigdir. Bog mu ne dopušća, da se kao videći zali pojavi svitu. Bog mu veli, dovle, i ne dalje, i ne dopušća Bog, da nas zali skušava prik naše mjere, moći. Ja u mojoj molitvi uvjek zatvaram paklenska vrata, da nigdor tamo ne zajde, da bi bio pakao pustina, i zali ostane bez plina, dobitka. Zali htio je biti Bog, a nastao je ubog. On je najveći siromah svita, jer je zgubio ljubav, ku je zaminio mržnjom. Ako je tako, da je mnogo griha, mržnje na svitu, ta grih i mržnja se nek ljubavlju more preobladati. Ali ako ju ne znamo preobladati, tomu smo i mi sami krivi, jer ne nosimo dosta ljubavi u naši srci, da bi znali polamati grih, mržnju na svitu, ku širi zali. Srce je kao motor u nami, sve giblje. Ako je srce zdravo, človik more podnosit i najveće teškoće. A motor duha, je ljubav. Srce motor za tijelo, ljubav motor za dušu. Človik, ki ljubi, ili iz ljubavi živi, čuda stvara. To su sveci, ljudi kot sv. Pavao, ki je rekao, da ga ljubav goni i goni i nima mira i čini i mora ljubiti, jer ljubav je sve. Motor goni vas auto. Ako motor stane, sve stoji. Ljubav goni i drži na životu vas svit. Ako bi ljubav prestala, sve bi umrlo. Ali to nikad neće biti, jer ljubav je Bog, ki iz ljubavi sve nas tako i vas svit podržava. Zato uključiti se u ljubavi na Boga i ginut će zlo, mržnja i obnovit će se lice zemlje u ljubavi.