Zaštita prirode i minjaje klime su jur dugi čas velike i važne teme u našem društvu. Pred svim mladina doprinaša svoj značajni dio, da se na ovu činjenicu upozori i se konačno poduzmu mjere, ada se aktivno zalaže za klimu i prirodu. Različni medjunarodni spomendani neka opomenu stanovničtvo na važnost obrambe prirode, nature. Tako i medjunarodni »Dan planeta Zemlje«, koga svečujemo svako ljeto na 22. april.

Pri općoj skupšćini Ujedinjenih narodov 2009. ljeta, proglasili su 22. april kot medjunarodni »Dan planeta Zemlje«, ki se svečuje u već od 150 zemlja širom svita. Ov dan neka ljude opomene na cijenjenje prirode kot i promišljenje svojih potrošačkih navikov — istodobno nastupaju s tim i teme kot obramba okoliša i minjanje klime. Pred svim kroz švedsku školaricu Gretu Thunberg je ova tematika nastala popularnija nego ikada. Pod geslom „školski štrajk za klimu“ je ona bila 2018. ljeta inicijatorica pokreta FRIDAYS FOR FUTURE. Svaki petak, u školskom vrimenu, je ona naime sidila pred švedskim parlamentom i je mirno demonstrirala za ispunjavanje Pariškoga sporazumao klimatksi projmjena. U kratkom času je Gretinomu primjeru slijedila mladina svih krajev svita: svaki petak su demonstrirali za klimu — tako i u Austriji.

Lara Dannenmaier i Saraja Hauptmann iz Uzlopa su isto sudjelovale pri takovi demonstracija, i su se intenzivno bavile minjanjem klime i obrambom okoliša. Prilikom medjunarodnoga »Dana planeta Zemlje« su mlade aktivistice s HRVATSKIMI NOVINAMI (HN) dilile svoje iskustvo, kako su one doživile takove štrajke i zač je pred svim mladina angažirana na ovom području.

HN: Ča vas je motiviralo da se počnete angažirati na ovom području?

Lara Dannenmaier: Mi imamo jednu skupnu družicu, ka je jur svenek bila angažirana za okoliš. Ona nam je povidala da postoji pokret FRIDAYS FOR FUTURE, i o Greti Thunberg. Polazeći s toga smo se pak počele informirati i si mislile, da je to zapravo dobra ideja, kad je to konačno tematika, pri koj je moguće, da se i školari i školarice aktivno angažiraju. Kad smo onda dočule, da će se FFF-demonstracija održati i kod nas u Austriji, smo odlučile isto sudjelovati.

Saraja Hauptmann: To je bilo pred dvimi ljeti, kad smo bile u 7., odnosno kašnje onda u 8. razredu gimnazije. Vozile smo se u Beč na demonstracije; ali i u Željeznu su se na primjer nekoliko štrajkov organizirali. Ali onde je sudjelovalo samo oko 20 do 30 ljudi.

Lara Dannenmaier: Mi smo se odlučile za Beč, kad je onde bilo čuda već ljudi nazočno i smo tako veliku demonstraciju kanile jednoč uživo viditi i doživiti. Na socijalni mriža se je onda objavilo kada i kade će se održati, i tako smo se onda otpravile na put tamo. Stoprv nekoliko tajedan ili misec kašnije su se FRIDAYS FOR FUTURE demonstracije organizirale u Gradišću.

HN: Kako ste doživile te demonstracije?

Lara Dannenmaier: Zapravoje to bila prva demonstracija na koj smo ikada bile. Za to i nisam znala ča nas dočeka. Da će biti toliko demonstrantic i demonstrantov, bi si ali nebi mislila! A i atmosfera je bila jako vesela i raspušćena —sudionice i sudioniki su jačili i jednostavno imali lip čas.

Saraja Hauptmann: Melodijam poznatih jačak su se na pisali još i posebni teksti na temu klime. Ali kot je Lara rekla, sve je bilo tako veselo, a i mirno — čisto drugačije nego se to pozna iz televizije ako prenašaju druge demonstracije.

Lara Dannenmaier: Sastali smo se onda na Heldenplatzu, a pak smo išli dalje pri Ringu. Pri hodu je bilo sve mirno: mladina si je jačila, nijedan nikoga nije atakirao a i policija se nije tribala umišati ili na pomoć dojti. Agresivnoga ponašanja uopće nije bilo.

Saraja Hauptmann: Jako zanimljivi su bili i plakati i posteri. Demonstrantice i demonstranti su si posebne misli načinjali i kreativni nastali, ča se tiče oblikovanja transparentov.

HN: Mislite da takove demonstracije i štrajki moru pomoći poboljšati situaciju za klimu i okoliš, odn. bi vi opet sudjelovale?

Saraja Hauptmann: Ja bi sigurno opet sudjelovala, i ako ne mislim, da će se strahovito čuda kroz demonstraciju preminiti, ada da politika reagira na to i minja svoj stav u pojedini posli. Ali kad su se održale brojne demonstracije, i kad je toliko ljudi sudjelovalo, se je ipak moglo ljudstvu pokazati kako važno je to, da se pazi i očuva priroda i klima. Ako mi svi počnemo o ovoj temi ozbiljnije razmišljavati, onda se je demonstracija na svaki način splatila. Po tom smo naime pak i u školi upamet zele, kako se je zanimanje za klimu i zaštitu prirode diglo. Najednoč smo se čuda već o takovi tema pominali i učili, ča prije toga uopće nije bio slučaj.

Lara Dannenmaier: Pokidob su se ljudi u javnosti čuda već o tom pominali, se je — tako mislim — i broj sudionikov pri FRIDAYS FOR FUTURE demonstracija povišao. FFF-pokret je nastao sve veći i veći. U novina je bilo strahovito čuda člankov o štrajki, a i u televiziji su pokazali prinose o FRIDAYS FOR FUTURE. Političari i političarke su ada silom prilik od toga svega doznali, i su si morali početi misli načinjati, odnosno komentirati.

Saraja Hauptmann: Pri prvoj demonstraciji u Beču su najvećim dijelom sudjelovali školarice i školari, samo rijetko se je vidio ki odrašćeni. Kod drugoga puta je to jur bilo potpuno drugačije. Lipo je bilo za viditi da se i odrašćeni zalažu za ovu temu. Mnogimi su jur opazili da su dojduće generacije — a s tim i njeva dica — čuda već ugrožene od minjanja klime, nego je to morebit slučaj u ovom trenutku.

Lara Dannenmaier: Djelomično su i cijeli razredi sudjelovali pri demonstracija. Neke direktorice i direktori su naime dali dozvolu da školarice i školari sudjeluju pri FRIDAYS FOR FUTURE-štrajki.

HN: Imate utisak je mladini ova tematika važnija nego starijoj generaciji?

Saraja Hauptmann: Da, ja mislim da onde postoji razlika. Ako si na primjer pogledam generaciju naših staristarjev: Velikim dijelom nisu prezentni na socijalni mriža — tako da čudakrat ni ne dojdu do najnovijih istraživanj na temu minjanja klime ili zaštite prirode. Iz televizije ili radija se o tom naime preveć ne doznaje. Na socijalni mriža je to drugačije —aktualne informacije i činjenice o minjanju klime su na primjer čuda friže i laglje dostupačne. Na ta način mladina dostaje čuda veći uvid u to, ča se trenutno minja i dogadja na tom području.

Lara Dannenmaier: Ja mislim, da smo se mi i u školi čuda već učile o prirodi i klimi. Kod generacijov pred nami to nije bio slučaj — oni ove problematike uopće još nisu poznali ili ozbiljno zeli; moguće su bile druge i važnije. Mislim ovo je sada aktualna tema, osebujno i za nas mlade. A kot je Saraja rekla, socijalne mriže su pune sadržajev na temu minjanja klime. Ne morem pojti na Instragram, TikTok ili bilo ča, bez da vidim aktualne visti na ovu temu. Djelomično su se razvili pravi trendi, ki su se bavili zaštitom prirode i okoliša.

Saraja Hauptmann: Sada s koronapandemijom je to naravno malo drugačije nastalo i se je minjalo.

HN: Imate utisak da se još svenek premalo djela protiv minjanje klime na političkoj i društvenoj razini?

Saraja Hauptmann: Po mojem mišljenju se još svenek premalo djela, da. Ali kot sam jur rekla, iako je bilo jur toliko štrajkov i demonstracijov, se nije čuda preminilo. Tematika se još svenek ne zame ozbiljno, odnosno se moguće i nevidu problemi za budućnost. Trend od FRIDAYS FOR FUTURE, odnosno da se zame obzir na zaštitu prirode itd., je relativno kratko durao; Ipak mislim da je na svaki način bolje nastalo, barem da su ljudi počeli malo već paziti i s drugimi očima gledati prirodu.

Lara Dannenmaier: Ljudi su se počeli jednostavno već o toj temi pominati, osebujno i u familija. Mladini je tako morebit moguće, da se ka ta navika u obitelji, ka je čemerna za prirodu i klimu, premini. Ali pred da bi se moglo ča preminiti od strani politike je došla koronapandemija, a onda su bili prioriteti drugi. Ča je samo logično — ipak se na klimu i okoliš ne smi pozabiti.

HN: Mislite da bi se moralaova tema još intenzivnije podučavatiu škola?

Lara Dannenmaier: U školis mo se zapravo čuda pominali, a to i u svakom predmetu, o minjanju klime i zaštite okoliša i prirode, ali to je tematski bilo svenek isto. Svejedno je li u nimškom, engleskom, geografiji ili biologiji: Mi smo dočuli ča su glavni problemi, ali nikada ne kako je zaistinu riješiti. Skoro svi znaju, da postoji ova problematika, ali ne zna se točno, kako pravo postupati. Mi smo se jur čuda već o tom učili, nego bezbroj generacijov školaric i školarov pred nami, ali to još svenek nije dost.

Saraja Hauptmann: To je istina. Mi smo se svenek učili da postoji onečišćenje okoliša i da je čemerno. Ča bi se moglo protiv toga djelati — to su bili svenek isti primjeri: tuširati se na mjesto kupanja, da se ne troši voda, i da se neka odvajaju otpatki po vrsti. O drugi rješenji i problematika se uopće nismo pominali. Na primjer ča su rezultati minjanja klime i ča to znači za nas, ili koju ulogu igra naša prehrana pri tom svem...

HN: Nač gledate vi osobno u vašoj svakidašnici da bi zaštitile prirodu i klimu? A ča mislite, ča bi mogla svaka, i svaki, od nas lahko uplesti u svoju svakidašnicu?

Saraja Hauptmann: Ča Lara i ja na primjer djelamo je, da meso ne jimo. Kad sam nastala vegetarijanka je bilo za me pred svim važno, da nisam kanila da životinje za me umru; ali onda je nastao i aspekt zaštite prirode svenek važniji. CO2-emsije za produkciju mesa i sira su naime najviše: malo manje mesa jisti, to je nešto, ča bi svaka i svaki od nas mogao činiti da bi doprinosio svoj dio protiv minjanje klime.

Lara Dannenmaier: Kod nas na selu se sigurno čuda puti hasnuje auto — autobusni intervali naime nisu jako redoviti, a i vlak se ne vozi kroz svako selo. Ali jednostavno pokusiti minimirati autovožnje bi jur bilo pozitivno. Male i kratke distance se znaju lako i piše pojti, voziti biciklom/Longboardom, itd. Ne triba biti ča strahovito velikoga — ne triba se veljek nastati vegetarijanac ili veganka. Lipo bi jur bilo ako su to i samo mali koraki, ki svaki od nas doprinese: čuda malih korakov su naime isto veliki čin za očuvanje naše prirode i klime.