U medjuvrimenu u dvi ljeti u Austriji imamo jur tretoga ministra zdravstva iz redov Zelenih. Po Anschoberu i Mücksteinu sada se Rauch jur po manje od dvi tajedni počinje potpikovati prik dalekosežnih odlukov u vezi s korona pandemijom. Kumaj je novi ministar odlučio — naravno skupa s drugimi — da ukine odredjene mjere, ograničenja i sigurnosne postupke jur opet mora ponajzad. Kumaj da je otvorio lokale i ukinuo obavezno nošenje maskov, jur je broj zaraženih lizao u višinu.
Do sada nezamislive brojke od približno 60.000 zaraženih od korone (pretežno omikron soja) na dan su bile uzrok da je novi ministar Rauch po devet dani u funkciji i od svojega prethodnika „naslijedjenoga, pojerbanoga“ otvaranja opet morao nategnuti kočnice. Durat će samo kratko, dokle ćedu oporbene, opozicijske stranke potribovati da i ov ministar odstupi, jer nije pravo ocijenio situaciju, jer nima pojma kako zahadjati s ovom epidemijom i da ionako nima pojma o ničemu.
Ali gdo ima pojma o čemu? Koliko stručnjakov, liječnikov, virologov, pametnjakovićev, šarlatanov, lažljivcev i oportunistov kao i protivnikov smo u minuli dvi ljeti čuli, vidili i pretrpili. Koliko različnih mišljenj i analizov smo čuli, koliko savjetov i prognozov smo čuli — i koliko argumentov smo čuli zač se moramo dati cipiti i zač ne, zač se moram čuvati zaraze i zač to ionako ništ ne koristi, jer mi svi jednoč moramo dostati koronu. U medjuvrimenu znam da koronu moremo dostati i dva, i trikrat.
Svit smo sve većih individualistov, ki si ništ ne daju reći, i ki su sami čuda spametniji nego svi ostali. A upravo u pogledu na politiku i političare imamo toliko oštre mjere, da odmah potribujemo njevo povlačenje, ako neku situaciju ne svladaju i to ne rješavaju tako kako bi mi to željili. A mi sami imamo različna mišljenja i očekivanja. Ali pretpostavka, da političari — ki svi dohadjaju iz naših redov — sve znaju, je pravoda kriva. Ali mi ne znamo, ča i kako! Zač bi oni to morali znati, samo kad su od jednoga dana na drugi dostali političku funkciju? Ima jako proširenu krilaticu na nimškom „Wem Gott ein Amt gibt, dem gibt er auch Verstand“ (komu Bog daje dužnost daje mu i pamet). Ali ljudi već ne slušaju Boga, nego same sebe, a političari opozicije kao gladni psi čekaju kade bi mogli vladajuće zagristi u nogu ili im barem mokriti na nogaljicu.
Ali u prvom redu ide zato, da su ljudi sami odgovorni i zato ča djelaju i kamo idu i s kim i kako dugo. Se osloboditi svih mjer a potom vikati da su drugi krivi jer i to nisu zabranili je jako nepošteno. To liči na američke prilike, kad su tužili proizvodjača mikro peći, u uputa o upotrebi nije bilo napisano da se mačka ne smi staviti u redlju — potom kad je bila požgana.