Sada na jesen daruje ovo veliko stablo ono, čemu se ljudi najveć veselu: Orihe. Ali i zvana toga je važno za vrt.

Ako se dan danas prelistaju lipi vrtni magazini, se o orihi u nji rijetko ča čuje i vidi. Jedan uzrok tomu je naravno veličina driva. Orihi se ne daju kot drugo sadje uzgajati kot maljucko drivce na zidi. Orihi potribuju mjesto, a to s pravom.

Čuda ljudi to mjesto nima, odnosno ga ne kani prepustiti ovakovomu golijatu s nevjerojatnimi količinami lišća (ka se moraju onda na jesen i pograbiti). Prije to naravno nije bilo tako. Govori se, da svaki seljački stan triba orih, a kad se gleda po ruševina kroz naša sela, orih obično nije dalek.

A tomu naravno nije bila samo lipota takovoga velikoga oriha kriva: Ste koč jur dušali na stablu odnosno lišća oriha? Malo je žuka duha. A ne samo ljudem nego i muham i komarom, ada se njemu jako ne približu, a s tim i stanu ne. Ali naravno orih ima i čuda drugoga za ponuditi. Iako se morebit ne čini ovako, ali svi dijeli su jestivi. Čaj od lišća, liker od nezrelih orihov ili izlupinjeno blago na zimske dane – Zdravi orih godi človiku.

Nekoliko orihov se je zadnjih ljet u mojoj okolici moralo prepustiti pili. „Šojke i viverice sve odnesu“ ili „samo črne orihe ima“ se je svaki put čulo. Protiv prvoga nijedan vrtljarski tanač neće pomoći, zato morebit pogled ljubitelja nature: Razveselite se živinam i pogledajte je.

Črni orihi, medjutim, su zaista nastali problem. Skrbi se za to takozvana orihova muha. Ona po ljeti nese svoja jaja u zelenu orihovu lupinju. Male ličinke se žeru onda po zelenu lupinju, ta počrni i pada na pod. Na podu se ličinke onda spustu u zemlju, kade prezimuju, a kljetu se vraćaja kot muhe opet na plode oriha. Srića je, ako se to dogadja dost kasno u ljetu. Onda orih jur ima čvrstu lupinju i ličinke žeru samo zelenu lupinju. Ada samo jer je lupinja vani črna, to ne znači veljek, da se orih unutri već ne more jisti.

Ako vam se ipak odurava (kot je to danas čuda puti slučaj) onda je barem ne ostavite na zemlji. Poberite je i hitite je tako, da ličinke ne moru prezimovati u zemlji. Svim, ki su to zamudili, ostaju još dvi mogućnosti. Čuda puti se tanači pokrivati tlo pod orihom po ljeti s uskom mrižom ili veljek s črnim plastikom. Predstavljam si to jako nepraktično, ako uprav nisam profesionalni uzgajač orihov.

Druga opcija potribuje isto pažnje, ali daje i jaja. Kokoši pod orihom isto prirodno grebu po orihove ličinke. Ada, skoro samo prednosti s orihi. A ako vam ipak koč bude prevelik. Sada na ranu jesen je pravo vrime, da ga malo poštucate.