Dokle su prlje bila sela svenek puna s krčmami, se u medjuvrimenu rijetko najde još selo, ko ima već od jedne. I u Cindrofu, u sjevernom Gradišću, se je broj seoskih krčmov smanjio. Samo šakica njih je još za najti — jedna ali oblikuje sliku sela tako dugo kot nijedna pred tim: kavana i krčma Charly’s.

CINDROF — U 1941. ljetu, ada točno pred 80 ljet, je kupila Agnes Barislović, staramajka sadašnjega vlasnika Hanzija „Čarlija“ Kruisza, općinsku krčmu u Cindrofu. To je bio prvi korak za uspješnu povijest i sadašnjost tih prostorijev. Karl „Čarly“ Barislović — ki zapravo nikada nije kanio nastat krčmar, je od svoje majke onda preuzeo krčmu i ju je etablirao i razvio kot važan, a pred svim i jako obljubljen dio krčmarske, a kašnje i disko-scene sjevernoga Gradišća. U 1977. ljetu je naime povećao krčmu za diskoteku, za ku se još dandanas zna, i to »Queen Anne«. Obitelj je ga pri tom svenek jako podupirala, i mu pomagala u krčmi. Friško se je tako pojavila želja Karla Barislovića, da ga neka nećak Hanzi Kruisz naslijedi kot krčmara i vlasnika.

U 1985. lj. je Hanzi Kruisz onda zaistinu preuzeo krčmu, i tako nastao „novi“ Čarly. Peljao je krčmu, a pred svim i diskoteku kroz nje vrhunski čas. Zvijede iz cijele Europe su gostovale u prostorija ove diskoteke, ka je bili svaki vikend zvanaredno dobro poiskana.

U 1997. ljetu pak je Hanzi Kruisz svoju diskoteku iznajmio — krčmu je peljao ali i nadalje i joj je dao u 2014. ljetu potpuno novi oblik kot moderna kavana i restoran. U medjuvriemenu je diskoteka jur duži čas zaprta, ča ali popularnosti sadašnje kavane odnosne krčme nikako nije naškodilo.

HN: Vi ste jur Vaš cijeli žitak diokrčmarske obitelji. Kako mislite se je institucija „krčma“ minjala od 1941. ljeta do sada?

Kruisz: Ja bi rekao, da za krčmara nije nastala situacija zapravo teža, nego da postoji veći problem u tom, da živimo u jako brzom času i da svenek ča novoga dohadja. Svaki krčmar mora pak reagirati na takovu novu situaciju. Ali mislim, da nije tako teško, da načiniš dobitak i si svenek dobro poiskan u tvojoj krčmi. Moraš samo tomu ča pridonesti, se zalagati i djelati. Kot krčmar moraš biti prezentan, gosti i seoski stanovniki te kanu viditi— osebujno dobra veza s ljudi i kontakt su jako važni.

HN: Mislite, da je ov brzi čas itempo žitka vezan samo uz mladju generaciju?

Kruisz: To je moguće. Sigurno, mladi ljudi dohadjaju u krčmu i kavane, ali već ne toliko puti kot u prošlosti. Dokle odgovara ljudem tvoja ponuda danas još, ko se to more sutra opet minjati i najednoč već nije aktualna. Gosti, svejedno ili mladi ili zreliji, bi u današnjem času najradje imali da imaš izbor jilišev iz cijeloga svita. Sada postoji i već vrsti krčmov i restoranov — na primjer azijatskih lokalov prlje uopće nije bilo kod nas. Pred nekoliko ljet je u našem selu bilo još osam krčmov, a svaka je imala posebnu ponudu za goste: Mi smo imali diskoteku i krčmu, drugi su opet imali kavanu, a treti su imali malo alternativniji lokal. Tako si medjusobno nismo stali naputu. Mi nismo bili konkurencija, nego smo se jedan drugoga podupirali i si pomagali — takočega dandanas već nije.

HN: Krčmi se je kasnije pridružila i diskoteka »Queen Anne«, ka je bila osebujno popularna u bližnoj i daljnoj okolici. Ča je bila tajna, da je Vaša diskoteka nastala tako uspješna?

Kruisz: Onda, kada je moj ujac osnovao »Queen Anne«, je znamda bila još jedna druga u okolici — ali čuda već zabavnih disko-lokalov jednostavno još nije bilo. Naša diskoteka je sigurno bila najveća u okolici. Petak, subotu i nedilju smo imali dijelom do 2000 gostov! Si to znate predstavit? Ne znam točno zač, ali ta koncept je funkcionirao. Moj ujac je imao dobru ćut za to, i je tako peljao diskoteku do visokoga standarda — a pred svim je ta standard i držao — ča u ondašnjem času nije bilo tako po sebi razumljivo. Mislim to je mogla biti ta tajna, zač je tako dobro funkcioniralo. »Queen Anne« je bila ada jako moderna, a zvana toga je imala svenek i takov hrvatski prizvuk, „touch“. Hrvatska muzika je svenek bila važan dio diskoteke — nije niti jedno ljeto minulo u kom nebi imali kakove hrvatske grupe kot goste: Srebrna Krila, Bruji, Novi Fosili, PAXi… Tako je došao svenek i velik dio ljudi i iz hrvatske scene u diskoteku. Iz Rasporka, Pajngrta, Uzlopa — još i iz Beča su došli k nam! To je bio jednostavno dobar čas.

HN: Vam to fali?

Kruisz: Sad već ne, ako sam iskren. Sada kanim imati samo mir! (se smije) Ali ti stari časi su bili zaistinu lipi, za goste naravno, ali i za me kot krčmara i vlasnika. Čuda sam doživio pri djelu u diskoteki, a tako i čuda ljudi upoznao, ki su pak i nastali dobri tovaruši.

HN: Ako si Vaš izvještaj tako poslušam, ko si znam predstaviti, da su ove prostorije čuda ča doživile i bi mogle čuda povidati. Ča su bili Vaši osobni vrhunci u povijesti krčme i diskoteke?

Kruisz: Daj mi misliti… Nastupi različnih grup su svenek bili ča posebnoga. Novi Fosili i Srebrna Krila su onda bili zvanaredni i definitivno broju med moje favorite! U 70-i ljeti su nastupali zvana toga i Bambis, to je onda bila TA austrijska muzička grupa. Ali i Lords su bili kod nas, ti su onda imali svitski hit. Moj ujac je onda zaistinu gledao da svenek nastupaju aktualne i poznate grupe u Queen Anne. Zvana toga smo bili mjesto održavanja izbora »Miss Austrije«, i tri krat su snimili u diskoteki i emisiju »Veliki 10« — to je još i bilo u televiziji!

HN: U Vašoj krčmi je hrvatskarič, ali i hrvatska muzika, sve -nek bila važna. Ku ulogu misliteigra krčma za hrvatski jezik iza našu narodnu grupu?

Kruisz: Ja morem reć, da se kod nas u krčmi još čuda pomina po hrvatsku — ako mislim sad na nediljna jutra ili na pomašnice, kad se seoski ljudi ovde sastaju, onda se čuda nimških riči uopće ne čuje. Ja imam tu ćut da je s upotribljavanjem hrvatskoga jezika znamda još i malo bolje nastalo. Krčma je i mjesto u kom se mora naš hrvatski jezik dalje gajiti i upotribljavanje toga jezika i podupirati. Zato je važno da, se hrvatske priredbe organiziraju, i da skupa držimo za naš jezik i tako znamda moremo povišati i vidljivost narodne grupe i jezika.

HN: 80 ljet je dugi čas postojanja za jednu krčmu. Ke plane imate za svečevanje ovoga posebnoga jubileja?

Kruisz: Ja kanim mojim gostom i stanovnikom Cindrofa ča vrnuti, najzad dati. Oni su naime ti bili, ki su krčmu tako dugo nosili i ju podupirali — to neka stoji u sredini svečevanja. Ali zbog koronapandemije još ne znam točno, kako ćedu bit moguće priredbe i svečevanja, tako da si još nisam čuda glavu trapio s tim. Momentano je još sve jako nesigurno, tako da nimam još konkretne plane. Na svaki način kanim da nastupi opet ka hrvatska muzička grupa i da se čuje hrvatska muzika. Predvidjene bi bile ali manje i veće priredbe kroz cijelo ljeto i da budu sva moguća područja zastupana— kultura, muzika, tanac i zabava; ali ni na nekakov svetačni akt se neće pozabiti. Ako nam se to znamda i ljetos zbog koronapandemije ne bi ugodalo, onda ćemo jednostavno odrinuti na dojduće ljeto.

HN: Ča si željite za budućnost?

Kruisz: Željim si da se krčma kako-tako u mojem mislu dalje pelja. Ali zapravo neznam kada, odnosno je li ću uopće pojti u mirovinu — jer ja sam rado krčmar!