Grupe Idemo i Max Prenner kvintet su oblikovali dobro pohodjen muzički večer u Kugi ki je imao kot veliko sadržajno geslo oprošćaj i odlazak u najširjem smislu.
VELIKI BORIŠTOF – U subotu 29. marca se je velika dvorana Kuge napunila kratko pred početkom koncerta u većem nego očekivanom opsegu. Grupe ke su nastupile su imale naime jaku regionalnu povezanost.
U ime Kuge su dvo- i većjezično pozdravili goste poslovodja Aleks Karazman i Gerlinda Stern-Pauer. Stern-Pauer je spomenula da jur dugo nije bio priredjen ovakov panonski večer, a Karazman je nadopunio, da je ov panonski prostor, ki neka bude reprezentiran pri ovom večeru jezično i muzički jako šarolik.
Idemo – u bolji svit
Ne samo pozdrav je bio većjezičan nego i jačke obadvih grup. Večer je otvorio kvartet Idemo. To su sestre Magdalena (sada Pfaffeneder) i Julija Pröt- sch, ke su porijeklom iz Šuševa, Dolnjopuljanac Nikola Zeichmann i Philipp Zach. Oni imaju fokus na tradicionalnoj gradišćnskoj muziki u kombinaciji s popom, džezom i improvizacijom. Njev koncert je bio pod geslom Pannonian farewell, tako se zove i prvi album koga su objavili u oktobru 2023. On sadržava jačke ke go- voru o želji za putovanjem u neki novi, bolji svit.
Nastup grupe Idemo je durao slabu uru. Koncert je bio ne samo za poslušati, nego dost interaktivan. Julija i Magdalena su većkrat pozvale publiku da jaču s njimi, pokusili su još i tro- odnosno četveroglasnu pratnju – i to uspješno!
Max Prenner kvintet na melankolični puti
Svojim albumom tiramtiro! je Max Prenner izgradio i počvrstio jur pred tim zakoracan put gradišćansko-panonskoga etno džeza. Uglavnom jako melankolično, s puno tuge predstavlja šarolik spektar melodijov iz ovoga prostora. Gitarista, rodom iz južnoga Gradišća, ki sada živi u Uzlopu, su pratili Lisa Prandstätter na saksofonu i fruli, Harald Fink na harmoniki i klavijatura, Ralf Thenner na basu i Rainer Gartner na bubnju.
U skoro dvi ura prez pauze je Prenner predstavio jačke na hijanciškom (nimškom), hrvatskom, madjarskom, romskom i židovskom jeziku. Sam početak nije bio gradišćanski, bile su to varijacije turopoljskoga drmeša. Uz neke njegove klasičare, ki su jur duglje poznati kot na primjer Tiramtiro je proširio program i novijimi kusići. Neke jačke su bile od obadvih sastavov za čuti, zbog različnih interpretacijov ali se nisu mogle prispodobiti.
Posebno jilo za panonski večer
Tako kot je to Kuga najavila su za ovu priredbu priredili i posebno jilo. Erwin Zeichmann je kuhao vegetarijansku pažonovu supu, ponuda ka se je i primila. Nadalje su rastakali uz redoviti sortiment i bio vino Luke Zeichmanna.
Večer je pokazivao na jednu od glavnih sudbinov ove naše Panonije. Čudakrat se bavu jačke lučenjem, putovanjem ili jednostavno teškom situacijom. Samo ponekad se je nudila mogućnost da se i tanca, u ostalo vrime su nadvladale mirnije i kot rečeno jako melankolične melodije i teksti sa sudbo- nosnim sadržajem.