Fizičari s eksperimenti poku­šavaju razvezati tajnu fiziku Boga. Neki kvantni fizičari mislu, da bi mogli otkriti Bo­ga u »hiper prostoru (Hyperraum)«. To je prostor s četirimi dimenzijami ili još već. U hiper prostoru se ne triba letiti friže ne­go je svitlosna brzina, a ipak se more friže dojti na cilj nego svitlost. Kvantni fizičar Michael König ve­li, da hiper prostor u svojem centru ima izvor, iz koga je sve proizašlo, Zem­lja, svemir, paralelni sviti, ako postoju, i hiper prostor sam. A ta centar da je Bog. Veliki prasak (Urknall) bi mogao biti prijelaz iz prijašnjega univerzuma. Ta univerzum, da se ni­je širio kotno naš, nego suživao, dokle je njegova materija bila zgusnuta u izuzetno maloj točki. Čim je ta sekunda bila dostignuta, je po­čeo proces u obrnutom pravcu. Nije ni isključeno da se ta proces još svenek zbiva, na drugi mje­sti univerzuma. Nekim kvantnim fizičarom se čini mogu­će, da človik postoji većkrat u bezbrojni paralelni sviti. „Ako se človičji duh u takovom mul­tiverzumu more multiplicirati“, piše autor Vol­ker J. Becker u svojoj knjigi Tajne misli Boga, „bi u principu morao biti ne­umreć“. Ne vjeruju to svitske religije?

Ali iako egzistiramo samo u sadašnjosti, je to veliko čudo. Materija je za vrime Velikoga praska imala čisto od­re­djenu gustoću, a kasnije nastala Zemlja se je formirala u čisto odredjenoj udaljenosti od Sunca. Samo tako je mogla nastati voda, podnošljive temperature i onakova okolina, da se u njoj more razvijati žitak. Samo mala divergencija od jedne od potribnih konstantov, bi bila onemogućila razvitak Zemlje. Na čudnovit način je sve štimalo. Je to bio slučaj ili za tim viša sila drži svoje konce u ruka? Astronom Johannes Kepler je rekao: „Baviti se astronomijom znači, čitati Bo­žje misli.“ A Thomas Alva Edi­son, izumitelj žarulje/hruške, je Boga držao za „najvećega inženira“. Danas mnogi znan­stveniki mislu, da ne postoji takov Bog, ki se bavi s malimi sudbinami človika.

Iako človik prema Bibliji rado misli, da je važan, da ga Bog obdaruje za dobra djela, za grihe kaštiguje, a kad moli da ga posluša. Ze­mlja je samo malo zr­no pijeska u univerzumu ili multiverzumu. Za Einsteina, najvećega fizičara svih vrimen, je predstava o biblijskom Bogu Ocu bila za numeru premala: „Ja ne vjerujem u Boga, ki se bavi sa sudbinami i po­slovanjem ljudi.“ A ipak je bio osvidočen, da u svemiru vlada neograničen nadmoćan ratio: „Da sam ateist, počiva na velikoj falingi. Gdo to iz mojih znanstvenih tezov čita, on je nje kumaj razumio.“ Einstein je kot i filozof Baruch de Spinoza vjerovao u Boga, ki se očituje u zakonitoj harmoniji cijele egzistencije«. Spi­noza je jur 1650. ljeta rekao, da je Bog vječna konstanta, ka sve ujedinjuje u sebi.

Fizika i vjera se poklapaju. Werner Heisenberg, ki je za otkriće kvantne mehanike 1932. ljeta dostao Nobelovu nagradu, je to konkretizirao s riči: „Prvi žrkalj iz pehara pri­rodnih znanosti te čini ateis­tom, ali na dnu pehara te čeka Bog.“

(Agnjica Schuster)