De Maria nunquam satis — o Mariji se ne da dost govoriti, se je mislilo u davno prošli časi. Marija si je zaslužila, da se bavimo s nje ličnošću. U njoj moremo usidriti našu vjeru. Nijedan človik pred njom i nijedan človik za njom nije Boga doživio na spodoban način. Marija nije čisto obična židovska žena, nego jedinstvena. Marijinu vjeru danas ne moremo potpuno rekonstruirati, ali znamo, da je bila apoliptičarka, a to znači, da je iščekivala dolazak Boga, ki će preobraziti grišni, zapušćani svit. U Magnificatu Marija entuziastično i strastveno opjevava milosrdnoga Boga. Magnificat je himna, u koj se Marija veseli, da će postati Jezuševa majka. Jezuševo prijeće je za nju pelda, kako Bog zvišava ponizne, a ponizuje ohole, moćne i bogate. U Magnificatu Marija veli, kakov uticaj Bog more imati na človičji žitak. U Magnificatu vidimo, kako je Marija ispunjena Božjim duhom, ar iz svega srca spiva hvalu Gospodinu.
Kad ju je andjeo konfrontirao s tim, da nastane Jezuševa majka, se ufa buršikozno nastupati i pragmatično pitati, kako to more biti. Takov jezik se mnogoki ugledan prorok nije ufao govoriti. Tako na početku upoznajemo Mariju kot strastvenu, pragmatičnu i realističnu peršonu. Po Jezuševom rodjenju se ona pak očituje kot prava majka i žena, ka kani imati kontrolu nad svojim ditetom. Ona svojega sina išće, kani ga očuvati od atakov svita i ga peljati kot recimo prilikom Kananskoga veselja. Ali Božji sin nije takov kot si ga ona predstavlja. Božji sin načinja reklamu za obraćanje grišnikov. On prodikuje, kako dobar i milosrdan je Bog. On se s grišniki još i druži i s njimi ji. Jezuš ide još i na distancu svojoj familiji. On se ne podredjuje društvenim normam i konvencijam, ke nimaju korene u Božjoj riči i ke su protiv človika. U Novom Teštamentu pak Marijin lik izblijedjuje.
Marija se pak opet javlja pod Jezuševim križem. Bila je podnosila Jezušev nekonvencionalan žitak prema geslu „Ja sam službenica Gospodinova“. Ali pod križem je nje tuga dostignula vrhunac. Nas jur najmanji naši križi moru potresti ili nam kompletno izbrisati vjeru. Marija je izgubila, zač je živila, ča je bilo nje ufanje. Potom uoči najveće moguće katastrofe u žitku nije bila upravo mala zadaća, biti majka apoštolom, skupadržati Jezuševe učenike i postaviti temelj Crikvi. Ovde je djelovao Duh Sveti i učinio svoje. Vjera postoji u tom, izdržati razočaranja i na kraju reći s Marijinimi riči (Luka 1,38): „Evo, ja sam službenica Gospodinova, neka mi bude po riči tvojoj!“
(Agnjica Schuster)
