Na prelazu od 18. u 19. stoljeće se je žitak u Europi i Ameriki zbog industrijalizacije i tehničke revolucije znatno bio preminio. Mnogo se je od tada početo produciralo industrijski, a to u varoši, ki su rasli i rasli. Zato su se ondešnje strukture masivno minjale: Kade su ljudi još piše hodili od točke A do točke B, su im odsle bila potribna transportna sredstva, ar su varoši i po kvadraturi nastajali veći.
U drugoj polovici 19. stoljeća su masovna transportna sredstva bila došla do granice svoje sposobnosti, i u pogledu na brzinu i u pogledu na daljinu. Ukupno je na cesta bilo preveć prometa. Zato su ljudi projektirali prometna sredstva, ka su se gibala na vlašći relacija neovisno o glavni prometnica (Hauptverkehrsweg). Prvo su upeljane željeznice na parni pogon (dampfbetriebene Eisenbahnen) na posebni tračnica (Gleise). Osebito London je priželjkivao rasterećenje prometnoga vala, ar je u 19. stoljeću bio najveći varoš svita i važan industrijski, trgovački i bankovni centar. Ljeta 1860. je londonska Metropolitan Railway Company počela graditi prvu podzemnu liniju, takozvanu Metropolitan Line. To je bila svitska premijera! Po londonskom pretkipu su pak i u drugi varoši gradjene podzemne željeznice, ke se po nimšku zovu U-Bahn, po englesku underground ili tube, a po francusku i u mnogi drugi jeziki metro.