Pri kraju je već od 14 dani dugo putovanje karavana kih 25 ljudi po staza nekadaš­njih hrvatskih dose­ljenikov iz Bo­sne i Hrvatske prik današnje­ga povijesnoga Gradišća, d­a­kle Austrije, Slovačke i U­garske ča do Česke. Pri tom su ovi mladi Hrvati iz različ­nih zemalj proputovali sedam držav. Nedilju su završili pu­tovanje u Nikišproku (Miku­lo­vu) u Češkoj usko uz aus­trij­sku granicu. Četvrtak 16. julija podvečer je karavana pod peljanjem Franje Pajri­ća i Ferija Grubića postala i u Beču. U nošnja i sa zas­t­a­vami su od Hr­vat­skoga cen­t­ra u Schwindgasse piše pro­š­li na Karlsplatz, kade su zain­ter­­esiranoj medj­u­narodnoj pub­liki predstavili svoj folklorni program. Turneja je završila 17. 7 u Če­škoj u Mikulovu.

BEČ — Koljnofac dr. Franjo Pajrić dopeljao nam je simo u Beč svoju narodnu karavanu ka je »Po staza naših starih« došla i na trage bečkih Hrvatov tr je ovde bila lijepo dočekana i s pažnjom gledana i slu­šana, najprije na Karlsplatzu, a onda i u Hrvatskom centru.

Jur sām početak na Bogovcu u Bosni da je bio vrhunac, pri kom su ćutili duh starih vrimen, je rekao Pajrić. Kod crikve sv. Marije u Jajcu su za­jačili svoju himnu, komponiranu upravo za ovu prigodu a kardinalu Sarajeva, Vinku Pu­ljiću, su vrijeda potom u Podmiljaču predali poseban križ.

U Hrvatskoj su nastupili u Bjelovaru i se lučili od Hrvat­ske u Murskom Središću. Proputovali su slovenski nacional­ni park Goričko, kade su pohodili malo ugarsko naselje Središće, u kom živi samo 50 ljudi. Dalje je put peljao prik Ugarske u Austriju, Slovačku i nedilju otpodne pak u varoš Mikulovo u Českoj. Na susretu s dr. Pajrićem u Centru, rekao sam mu svoje mišljenje o (njemu sufliranoj) otkačenoj teoriji „klinastoga pisma kod Hrvatov“ (?!). 

Jest, klinac — da ’prostite (mit Verlaub). Naime, urizani znaki na rovašu (s čim su se Pajrić i njegovi suputniki su­s­reli u BiH, kao jednim od „već pisam“), nisu ni u kom slučaju pravo pismo (u najboljem slu­čaju se ovde radi o zamjeni za broje), niti se ovde radi o „klinastom pismu“(?). Naime, do­kle se ovde, kod rovaša radi o rezi u drivu, nastalo je klinas­to pismo pred već tisuć ljet u Mezopotamiji — na sasvim drugačijem mediju: mekanoj glinenoj pločici u ku se je zna­ke utiskivalo stilusom od trske. 

U vrime Jugoslavije (prije Šu­vara) učili smo u gimnaziji (2./ 6. razred) o bugarskom čr­no­riscu („u crnom habitu“) Hrabru ki je pisao da su Slaveni nekada, prije negoli su p­­o­čeli pisati, ri­zali u drivu „cr­te i reze“. Vatroslav Jagić je u svojoj Enciklopediji slavjan­skoj filologiji 3 (St. Petersburg, 1911.) uz povijesticu to­ga Cr­no­risca Hrabra dodao i rovaš s odgovarajućimi znaki. Prije se je Jagić „obratio don Frani Buliću da ga izvijesti o rabošu u Dalmaciji. U tu je svrhu Bu­lić razaslao okružnicu farnikom i učiteljem. Mnogi su se oda­zvali, a najobilnije Franjo Škar­pa, tada učitelj u Šibeniku. Na osnovi tih izvješćajev, Ja­gić napiše djelo za rusku Akade­m­i­ju naukov…“ (Josip Seršić)

rovaš... usp. Zariz, znak rovaš… — Kerbe, Kerbholz, Einschnitt (im­a­ti koga na rovašu… na nišanu — es auf jemanden scharf haben/rova­šiti… usp. očimetati, predbacivati… prekoravati, dobacivati, prijetiti — vorwerfen, vorhalten/Kerbholz — rovaš (iz grad.-hrv. rječnikov: Bencsics i dr., 1982., 1991.). Inače na nim. još i Kerbstock, Zählholz, Zählstab; svojevrsna Zählliste — knjigovodstvena tehnika iz srid. vi­jeka, a spominje ga (rovaš) jur rim. autor Plinije Stariji. U upotrebi kod Bank of England do 1826.(!).

O nastupu karavane »Po staza na­ših starih« u Beču je rekao inici­jator, mo­tor, putovodja i peljač dr. Franjo Pajrić iz Koljnofa, da su sa svojim dolaskom u Beč kanili pred svim podupirati Hrvate u Beču, ki se boru da dostanu sta­tus autohtone manjine. Zva­na toga da i neki u ekipi još nisu bili u Beču, tako da su imali m­o­gućnost malo razgledati grad. Zadovoljan je bio s reprezenta­tiv­nim nastupom na velikom trgu pred Karlovom crikvom a kad je konj s ko­njanikom Ferijem Gru­bićem vrisketo po Schwindovoj ulici da je nek tako od­zvanjalo „…spomenulo me je na to ka­­ko je moglo biti 1529. i 1683. ljeta kada su hrvatski vojaki jahali po Beču da bi i oni pomogli spasiti grad od te­ških turskih napadov i osvajanj.

>> Galerija