U zimskoj vrtnoj sezoni, triba vrtljarica iskati nove projekte. Pokus uzgajanja klic.

Zima odnosno kasna jesen u vrtnoj kolumni je to, ča je i u prirodi – počivak. Samo da novine ipak izhadjaju i ja nadalje išćem teme. A ako je jesen takova kot je ljetošnja, ada da se prvi mraz stopr pojavljuje početkom decembra, more se i prilično dugo živiti i djelati u vrtu. Meni se ljetos ipak već neće. Hladno mi je, a svaki put sam skroz blatna, kad se vraćam iz vrta. Nedavni razgovor me je onda otprimio na za mene čisto nepoznato ili bolje rečeno neobljubljeno polje – naime indoor-growing. Vidim jur nekoliko ljet po socijalni mriža, kako si neki u dnevnoj sobi uzgajaju salate, ugorke ili još i paradajz. Morem si predstaviti, da je ovo lipi projekt za sve, ki se kanu svaki dan posvetiti raslinam, a uza to se zanimaju za umjetno svitlo. Ja u dnevnoj sobi ne kanim u zemlji rovati i mislim, da se ta strast i nikad neće pojaviti. Ča me je medjutim jur uvijek zanimalo, je, kako uzgajati klice. Kupila je još nikad nisam, ali kad su u kakovom jilu unutri, mi se uvijek raču. Ada, sam si mislila, to ću probirati. Posadila sam se na kauč i pogledala video-tutorials na YouTubeu. A friško sam opazila: O klica je izbio takov hype, da postoji već mitov nego potribno. Ja sam se onda odlučila za intuitivni put i sam vjerojatno imala sriću početnice. Moje sime je naime uspilo. Kako mi se to ugodalo, o tom ću sada pisati.

Pogledala sam u kuhinjski ormar i ga pretresla za potencijalnimi kandidati: Klice se obično načinjaju od soja-graha, mungo-graha, alfa-alfa ili leća, a naišla sam i na klice od kvinoje. To je bila moja srića, jer to sam imala doma, još i u bio-kvaliteti iz Austrije. Oprala sam ada dvi žlice kvinoje – nisam kanila trošiti preveć u slučaju neuspjeha – i onda sam iskala odgovarajuće sudje. Influencerice u internetu imaju obično posebna stakalja s posebnim poklopcem s ugradjenim cidilom. Ja sam dan prije ispraznila staklo jabukovoga musa i odlučila, da ćedu se u njemu uzgajati klice. Staklo je bilo čisto i napunila sam je do polovice s vodom i simenom. Zatvorila sam poklopac i ostavila u kuhinji. 16 uri da se neka sime nakvasi. Je li je točno bilo 16 uri ne morem reći, ali slje- deći dan sam jur vidila prve klice. Sime sam sada dobro oprala u staklu i vodu onda ocidila – onda sam razumila, zač bi bilo praktično imati ugradjeno cidilo. No iskreno, postupak funkcionira i prez, samo da onda nije tako čist. Popucalo sime je ostalo u staklu i poklopac sam stavila na vrh stakla, ali ga nisam zavila. Od sada se triba svaki dan oprati i opet staviti, dokle imaju klice željenu veličinu. Moje klice sam maćavo tretirala, ali na treti dan – iako rjedje oprane – su mi se činile dobre. Zadnji put sam je oprala, dodala vodi malo octa, a onda su klice kvinoje završile u salati. Moj facit: Pokus je vridan. Morebit valja i za vas srića početnika.